Марија Међугорска: Госпа нам је управо ово рекла у својим порукама...

МБ: Госпођо Павловић, хајде да почнемо са трагичним догађајима последњих месеци. Где сте били када су њујоршке две куле уништене?

Марија.: Управо сам се враћала из Америке, где сам отишла на конференцију. Са мном је био њујоршки новинар, католик, који ми је рекао: ове катастрофе се дешавају да нас разбуде, да нас приближе Богу.Мало сам га задиркивао. Рекао сам му: превише си катастрофалан, немој да видиш тако црно.

МБ: Зар ниси забринут?

Марија.: Знам да нам Госпа увек даје наду. 26. јуна 1981, у свом трећем указању, плакала је и тражила да се моли за мир. Рекао ми је (тог дана се јавио само Марији, ур) да се молитвом и постом рат може избећи.

МБ: У том тренутку нико од вас у Југославији није размишљао о рату?

Марија: Али не! Какав рат? Прошло је годину дана од Титове смрти. Комунизам је био јак, ситуација је била под контролом. Нико није могао да замисли да ће доћи до рата на Балкану.

МБ: Дакле, то је за вас била неразумљива порука?

Марија: Несхватљиво. То сам схватио тек десет година касније. 25. јуна 1991. године, на десету годишњицу првог указања Међугорја (прво је икада било 24. јуна 1981., али је 25. дан првог указања свих шест видјелаца, прим. аут.), Хрватска и Словенија су прогласиле своје одвајање од југословенске федерације. А сутрадан, 26. јуна, тачно десет година после тог указања у коме је Госпа плакала и говорила ми да се молим за мир, српска савезна војска је извршила инвазију на Словенију.

МБ: Десет година раније, када сте говорили о могућем рату, да ли су мислили да сте луди?

Марија: Мислим да никог као нас шест визионара никада није посетило толико лекара, психијатара, теолога. Урадили смо све могуће и замисливе тестове. Чак су нас испитивали под хипнозом.

МБ: Да ли је међу психијатрима који су вас посетили било и некатолика?

Марија: Наравно. Сви рани лекари нису били католици. Један је био др Џуда, комуниста и муслиман, познат широм Југославије. Након посете, рекао је: „Ови момци су спокојни, интелигентни, нормални. Лудаци су ти који су их довели овде”.

МБ: Да ли су ови тестови рађени тек 1981. или су настављени?

Марија: Увек су наставили, све до прошле године.

МБ: Колико ће вас психијатара посетити?

Марија: Не знам... (смех, ур). Ми видовњаци се понекад нашалимо када новинари стигну у Међугорје и питају нас: зар нисте психички болесни? Одговарамо: када имате документа која вас проглашавају здравим као и ми, вратите се овамо и да разговарамо.

МБ: Да ли је неко претпоставио да су привиђења халуцинације?

Марија: Не, немогуће је. Халуцинација је индивидуална појава, а не колективна. А нас је шест. Хвала Богу, Госпа нас је позвала
у шест.

МБ: Шта сте осетили када сте видели да су вас католичке новине попут Исуса напале?

Марија: За мене је био шок када сам видела да новинар може да напише одређене ствари, а да не покушава да упозна, да продуби, да упозна било кога од нас. А ипак сам у Монци, није требало да пређе хиљаду километара.

МБ: Али сигурно сте очекивали да вам не могу сви веровати, зар не?

Марија: Наравно, нормално је да је свако слободан да верује или не. Али од католичког новинара, с обзиром на разборитост Цркве, не бих очекивао такво понашање.

МБ: Црква још није признала указања. Да ли је ово проблем за вас?

Марија: Не, јер се Црква увек тако понашала. Докле год трају указања, он не може да коментарише.

МБ: Колико траје једно од ваших дневних појављивања?

Марија: Пет, шест минута. Најдуже појављивање трајало је два сата.

МБ: Да ли увек видите „то“ исто?
Марија: Увек исто. Као нормална особа која разговара са мном, и коју можемо чак и да додирнемо.

МБ: Многи приговарају: вјерници Међугорја више слиједе поруке које преносите него Свето писмо.

Марија: Али Госпа нам је у својим порукама рекла управо ово: „Свето писмо ставите на увид у својим домовима и читајте га сваки дан“. Такође нам говоре да обожавамо Госпу, а не Бога.И ово је апсурдно: Госпа не чини ништа осим да нам говори да ставимо Бога на прво место у свом животу. И каже нам да останемо у Цркви, на парохијама. Они који се врате из Међугорја не постају међугорски апостоли: они постају стуб жупа.

МБ: Такође се приговара да се Госпине поруке које упућујете прилично понављају: молите се, постите.

Марија: Очигледно нас је затекао тврдоглаве. Очигледно хоће да нас пробуди, јер се данас мало молимо, а у животу не стављамо Бога на прво место, већ друге ствари: каријеру, новац...

МБ: Нико од вас није постао свештеник или монахиња. Вас петорица сте се венчали. Да ли то можда значи да је данас важно формирати хришћанске породице?

Марија: Дуги низ година сам мислила да ћу постати монахиња. Почео сам да идем у манастир, жеља да уђем је била веома јака. Али ми је претпостављена мајка рекла: Марија, ако хоћеш да дођеш, добродошла си; али ако бискуп одлучи да више не смијете говорити о Међугорју, морате послушати. Тада сам почео да размишљам да је можда мој позив да сведочим оно што сам видео и чуо, и да сам могао да тражим пут светости и ван манастира.

МБ: Шта је за вас светост?

Марија: Добро живим своју свакодневицу. Да постанем боља мајка, и боља жена.

МБ: Госпођо Павловић, може се рећи да не треба да верујете: знате. Да ли се још увек нечега плашиш?

Марија: Страха увек постоји. Али могу да расуђујем. Ја кажем: хвала Богу, имам веру. И знам да нам Госпа увек помаже у тешким тренуцима.

МБ: Да ли је ово тежак тренутак?

Марија: Не мислим тако. Видим да свет пати од многих ствари: рата, болести, глади. Али такође видим да нам Бог даје многе изузетне помоћи, као што су свакодневна указања мени, Вики и Ивану. И знам да молитва може све. Када смо после првих указања рекли да нас је Госпа позвала да сваки дан молимо бројаницу и да постимо, учинило нам се да смо, да кажемо?, старомодни (смех, прим. ур): чак и овде бројаница била је традиција коју је заменило неколико генерација. Ипак, када је избио рат схватили смо зашто нам је Госпа рекла да се молимо за мир. А видјели смо, на примјер, да у Сплиту, гдје је надбискуп одмах прихватио међугорску поруку и натјерао људе да се моле за мир, рат није стигао.
За мене је то чудо, рекао је надбискуп. Један каже: шта може бројаница? ништа. Али свако вече са децом изговарамо бројаницу за оне јадне људе који умиру у Авганистану, и за мртве у Њујорку и Вашингтону. И верујем у моћ молитве.

МБ: Да ли је ово срце међугорске поруке? Поново открити важност молитве?

Марија: Да, али не само то. Госпа нам такође каже да је рат у мом срцу ако немам Бога, јер се мир може наћи само у Богу. Такође нам говори да рат није само тамо где се бацају бомбе, већ и, на пример, у породицама које се распадају. Он нам каже да идемо на мису, да идемо на исповест, да изаберемо духовника, да променимо свој живот, да волимо ближње. И јасно нам показује шта је грех, јер је данашњи свет изгубио свест о томе шта је добро, а шта лоше. Размишљам, на пример, колико жена абортира не схватајући шта раде, јер их данашња култура тера да верују да то није лоше.

МБ: Данас многи верују да су на ивици светског рата.

Марија: Ја кажем да нам Госпа даје могућност бољег света. На пример, рекао је Мирјани да се не плаши много деце. Није рекао: немојте имати деце јер ће доћи рат. Рекао нам је да ако почнемо да се усавршавамо у малим свакодневним стварима, цео свет ће бити бољи.

МБ: Многи се плаше ислама. Да ли је то заиста агресивна религија?

Марија: Живела сам у земљи која је вековима била под османском влашћу. А ни у последњих десет година највећа разарања ми Хрвати нисмо претрпели од Срба, него од Муслимана. Такође могу да мислим да данашњи догађаји могу послужити да нам отворе очи за одређене ризике ислама. Али не желим да доливам уље на ватру. Нисам за верске ратове. Госпа нам каже да је мајка свима, без разлике. И као видјелац кажем: ничега се не смемо плашити, јер Бог увек води историју. Такође данас.