Марија Међугорска говори о Госпи и њеним намерама

Клаудио С.: „после указања сваке вечери ви и други визионари идете на мису. Ово је другачије од Лурда где се све одиграло у пећини, Фатиме где се све одиграло на месту указања”.

Марија: „Када желим мало да објасним ходочасницима, кажем да увек видим вео иза којег Госпа жели да се сакрије и да нам каже да је центар Исус, средиште је миса. Напротив, веома је срећна када је Исус у питању.Разумем да је она оруђе у рукама Божијим којим Он жели да нам помогне. Видим да је сиромашан неко ко верује само у Бога, а не у Госпу. Он је сиромашан јер је без мајке, као дете без мајке. Пре указања, Госпа ми није била толико важна, али је после тога постала центар. Када смо се заљубили у њу, рекао нам је да је центар миса; а сада из искуства знамо колико је велики сусрет са Исусом на миси...”.

Фра Славко: „Чини ми се да су многи схватили да је вечерња жупна литургија посебан Маријин знак и када то чиним негдје другдје, кажу ми: - И овдје се може као у Међугорју. Дакле, јасно је да Госпа жели да образује парохију да постане симбол, поређење и узор. Заиста желим да додам да се Богородица овде увек појављује мало пре мисе и тада се чини да свима каже: „Дошли сте овде и сада вас шаљем на мису“. Ово је увек једини Госпин задатак: да упозна Исуса и, како је Марија рекла о тајнама, када једном сретнемо Исуса више нема страха ни од чега јер наш живот траје чак и ако смрт долази са могућим ратовима.

П. Славко: Марија, како ће изгледати твоја будућност?

Марија: "Моја будућност је дефинитивно за Бога. Сада сам ту док не трају указања, па желим да уђем у манастир".

Клаудио С.: „Али неће сви визионари желети да уђу у манастир“.

Марија: „Не, Госпа је свакоме од нас оставила велику слободу. Осећам ово у свом срцу."

Фра Славко (упитан за две молитвене групе): „Група видјелаца има указања и без молитве; али ако не живе од масаже коју примају, могу постати као телефон. Друга група мора да се моли ако жели да чује поруку; из тог разлога су нам ближи: ако се молимо и постимо, он саопштава свог Духа да нас води. То је обећање од Бога свима. Истина је да Јелена и Мирјана примају масаже од Госпиног гласа да их пренесу групи, нити ако се моле не добијају ништа. „Ако хоћете моју реч, прво учините ово, односно молите се“, каже им Госпа. Тако кроз њих жели да научи свакога: ако почнемо да се молимо, свако ће се руководити његовом вољом познатом у срцу. Зато у својим парохијама морате рећи: "Нису Јелена и Мирјана". Бог жели да јасно стави до знања да се оно што се ради овде може учинити свуда, све док је срце отворено за молитву. У групи је увек свештеник који води ствари. Група је надахнута, нити свештеник мора да буде присутан да објашњава, јер ако видовњак почне да води, сви вођени су у опасности. Свештеник се са њима моли, објашњава поруке, држи медитације, пева са њима, тумачи и расуђује”