Медитација дана: Бог је објавио своју љубав кроз Сина

Ниједан човек у истини никада није видео Бога или га објавио, али сам се открио. И открио се у вери, којој је једино дозвољено да види Бога. Заиста Бог, Господ и Створитељ универзума, онај који је свему дао порекло и све уредио, не само да воли људе, већ је и такође дуготрпљива. И увек је био такав, још увек је и биће: љубаван, добар, толерантан, веран; он сам је заиста добар. И зачевши у свом срцу велики и неизрецив план, он га саопштава сину своме.
За све време, дакле, у коме је тајни сачувао и чувао свој мудри план, чинило се да нас занемарује и да нам није ни помишљао; али када је преко свог вољеног Сина открио и објавио оно што је припремљено од почетка, понудио нам је свима заједно: да уживамо у његовим благодатима и да их сагледавамо и разумемо. Ко би од нас могао очекивати све ове услуге?
Након што је све у себи уредио заједно са Сином, дозволио нам је до горе поменутог времена да останемо у немилости неуређених инстинкта и да нас задовољства и похлепа извуку са правог пута, следећи нашу вољу. Сигурно се није уживао у нашим греховима, али их је подносио; није могао ни да одобри то време безакоња, али је припремио садашњу еру правде, тако да бисмо, препознајући себе у то време очигледно недостојни живота због својих дела, могли да га постанемо достојни његовом милошћу и јер, пошто је показао наша неспособност да својом снагом уђемо у његово царство, постајемо способни за то његовом снагом.
Тада, када је наша неправда досегла врхунац и сада је било јасно да су их само казна и смрт преплавили као награду, и дошло је време које је Бог поставио да открије своју љубав и своју моћ (или неизмерну доброту и љубав Боже!), Он нас није мрзео, нити нас је одбацио, нити се осветио. Напротив, трпео нас је стрпљиво. У својој милости узео је наше грехе на себе. Свог Сина је спонтано дао као цену наше откупнине: свето, за зле, невино за зле, праведно за безаконо, непоткупљиво за пропадљиво, бесмртно за смртнике. Шта је могло избрисати наше грехе, ако не његова правда? Како смо залутали и зли могли наћи правду ако не у јединцу Сину Божјем?
О слатка размена, или неизрецива творевина, или непредвидиво богатство користи: многима је неправда опроштена, а правда једног многима одузела злобу!

Из „Писма Диогњету“