Медитација данас: разумевање Божје благодати

Апостол пише Галаћанима како би разумели да их је благодат удаљила од владавине Закона. Када им се проповедало јеванђеље, било је неких који су проистекли из обрезивања који, иако хришћани, још увек нису разумели дар еванђеља и зато су желели да се придржавају прописа Закона који је Господ наметнуо онима који су није служио правди, већ греху. Другим речима, Бог је неправедним људима дао праведан закон. Истакнуло је њихове грехе, али их није избрисало. Ми заправо знамо да само благодат вере, радећи кроз доброчинство, одузима грехе. Супротно томе, обраћеници из јудаизма тврдили су да Галачане стављају под тежину Закона, који су већ били у режиму благодати, и потврђивали су да Јеванђеље неће бити од користи Галаћанима ако се не допусте обрезати и ако не подврћи се свим прописима.формалистички јеврејског обреда.
Због овог убеђења почели су да сумњају у апостола Павла, који је проповедао Јеванђеље Галаћанима и оптуживао га што није следио понашање осталих апостола који су, према њиховим речима, навели пагане да живе као Јевреји . Чак је и апостол Петар подлегао притисцима таквих људи и био је подстакнут да се понаша на начин који је натерао да верује да јеванђеље не би учинило паганима ништа ако се не потчине наметању Закона. Али сам апостол Павле га је одвратио од овог двоструког понашања, као што говори у овом писму. Исти проблем се такође обраћа у писму Римљанима. Међутим, чини се да постоји нека разлика, због чињенице да у овом светом Павлу решава спор и решава свађу која је избила између оних који су дошли из Јевреја и оних који потичу из паганизма. У писму Галатима, међутим, обраћа се онима које је већ мучио престиж јудаизатора који су их приморали да поштују Закон. Почели су да им верују, као да је апостол Павле проповедао лажи, позивајући их да се не обрезују. Стога започиње овако: „Запањен сам што тако брзо прелазите од онога који вас је позвао благодаћу Христовом у друго јеванђеље“ (Гал 1: 6).
Овим дебијем желео је да се дискретно осврне на полемику. Тако у истом поздраву, проглашавајући се апостолом, „не од људи, ни од човека“ (Гал 1, 1), - да приметимо да таква изјава није пронађена ни у једном другом писму - сасвим јасно показује да они који најављују лажне идеје нису долазиле од Бога већ од људи. Што се тиче еванђелског сведока, с њим се није смело поступати инфериорно у односу на остале апостоле. Знао је да је апостол не од људи, ни од човека, већ од Исуса Христа и Бога Оца (уп. Гал 1: 1).