Медитација данас: првенство доброчинства

Зашто, побогу, браћо, нисмо пожељни у тражењу прилика за узајамно спасење и не пружамо једни другима узајамну помоћ тамо где нам је то најпотребније, братски носећи бремена један другог? Желећи да нас подсети на ово, апостол каже: „Носите бреме једни друге, и испунићете закон Христов“ (Гал 6). И другде: Подносите једни друге с љубављу (уп. Еф 2: 4). Ово је несумњиво Христов закон.
Шта код мог брата из било ког разлога - или због потребе или због телесне слабости или због лакоће - видим да нисам у стању да исправим, зашто то не бих могао да поднесем са стрпљењем? Зашто се о томе не бринем с љубављу, као што је написано: Њихове малишане носиће на рукама и миловати по коленима? (уп. Ис 66, 12). Можда зато што ми недостаје она милосрђа која трпи све, која је стрпљива у издржавању и љубазна у љубави према закону Христовом! Својом страшћу преузео је на нас наша зла и саосећањем је преузео на себе наше болове (уп. Ис 53: 4), волећи оне које је довео и доводећи оне које је волео. С друге стране, онај ко непријатељски напада свог брата у невољи или који подрива његову слабост, било које врсте, несумњиво се подвргава ђаволском закону и примењује га у пракси. Зато се послужимо разумевањем и вежбањем братства, борећи се против слабости и само прогонећи пороке.
Богу најприхватљивије понашање је оно које, иако се разликује у облику и стилу, с великом искреношћу прати љубав према Богу и према њему љубав према ближњем.
Доброчинство је једини критеријум према којем се све мора учинити или не учинити, променити или не променити. Принцип је тај који мора усмерити сваку акцију и крај коме мора тежити. Поступајући с тим у вези или надахнут њиме, ништа није неприлично и све је добро.
Нека се удостоји да нам подари ову добротворну организацију, ону без које не можемо угодити, ону без које не можемо апсолутно ништа, која живи и царује, Боже, заувек без краја. Амин.