Медитација данас: Оваплоћење које нас је искупило

Бог и сва Божја дела су човекова слава; а човек је место где се сакупља сва мудрост и сила Божија. Како лекар доказује своју вештину код болесника, тако се и Бог очитује у људима. Стога Павле тврди: „Бог је све затворио у таму неверја да би свима показао милост“ (уп. Рим 11). Не односи се на духовне моћи, већ на човека који је стао пред Бога у стању непослушности и изгубио бесмртност. Али касније је стекао милост Божију заслугама и посредником свог Сина. Тако је у себи имао достојанство усвојеног сина.
Ако ће човек без узалудног поноса примити аутентичну славу која потиче од онога што је створено и од онога који га је створио, то јест од Бога, свемогућег, архитекте свих ствари које постоје и ако ће остати у љубави према него у поштовању и непрекидном захваљивању, добиће још већу славу и напредоваће све више на овај начин док не постане сличан ономе који је умро да га спаси.
Заиста, сам Божји Син сишао је „у тело слично грешном“ (Рим 8) да би осудио грех и, након што га осуди, потпуно искључио из људског рода. Позвао је човека на сличност себи, учинио га имитатором Бога, поставио га на пут који му је Отац указао како би могао да види Бога и дао му Оца на дар.
Реч Божија ставила је своје пребивалиште међу људе и постала је Син човечји, да навикне човека да разуме Бога и да навикне Бога да своје пребивалиште у човеку створи по вољи Очевој. Из тог разлога нам је сам Бог дао као „знак“ нашег спасења онај који је рођен од Дјеве, Емануел: будући да је сам Господ био тај који је спасао оне који у себи нису имали могућности за спасење.
Из тог разлога, Павле, указујући на радикалну слабост човека, каже „Знам да добро не обитава у мени, то јест у мом телу“ (Рим 7, 18), јер добро нашег спасења не потиче од нас, али од Бога И опет Павле узвикује: «Ја сам несрећник! Ко ће ме ослободити овог тела осуђеног на смрт? " (Рим 7:24). Затим уводи ослободиоца: бесплатну љубав нашег Господа Исуса Христа (уп. Рим 7).
Сам Исаија је ово предвидео: Јачајте се, млитавих руку и трзавих колена, храбрости, изгубљеног срца, тешите се, не бој се; ево Бога нашега, чини праведност, даће награду. Он ће сам доћи и бити наше спасење (уп. Ис 35, 4).
То указује да не од нас, већ од Бога, који нам помаже, имамо спасење.

светог Иринеја, епископ