Медитација данас: Бићемо задовољни визијом Речи

Ко ће икада моћи да упозна сва блага мудрости и науке које Христос садржи у себи, скривене у сиромаштву свог тела? За нас је, као што је био богат, учинио себе сиромашним, да бисмо се ми обогатили кроз његово сиромаштво (уп. 2 Кор 8,9). Претпостављајући смртност човека и претрпевши смрт у својој личности, показао нам се у сиромаштву људског стања: међутим, није изгубио богатство као да му је одузето, већ је обећао њихово откриће у будућности. Какво неизмерно богатство има за оне који га се боје и у потпуности даје онима који му се надају!
Наше знање је сада несавршено и непотпуно, док не дођу савршени и потпуни. Али управо да би нас учинио способним за то, он, који је једнак Оцу у обличју Божјем и сличан нама у обличју слуге, претвара нас у подобије Божије. Поставши син човечији, он је јединствени син Божији, он ствара децу Божију, много деце људи. Након што нас храни слуге кроз видљиви облик слуге, он нас чини слободним, способним да контемплирамо о облику Бога.
Заиста, „ми смо деца Божја, али оно што ћемо бити још увек није откривено. Међутим, знамо да ћемо кад се појави бити слични њему јер ћемо га видети таквог какав јесте “(1. Јн. 3,2: XNUMX). Али шта су та блага мудрости и науке, која су то божанска богатства, ако не велика стварност способна да нас у потпуности испуни? Шта је то обиље слаткоће ако не оно што је способно да нас задовољи?
Према томе: „Покажи нам Оца и доста нам је“ (Јн 14,8). А у псалму глас који нас тумачи или говори говори обраћајући му се: Бићу задовољан кад се појави твоја слава (уп. Пс 16,15). Он и Отац су једно и ко га види, види и Оца. „Господ над војскама је цар славе“ (Пс 23,10). Тјерајући нас да му се обратимо, он ће нам показати своје лице и ми ћемо бити спашени; тада ћемо бити задовољни и биће довољно.
Али док се ово не догоди и док нам се не покаже шта ће нас задовољити, док не пијемо из оног извора живота који ће нас учинити задовољнима, док ходамо у вери, ходочасници далеко од њега и гладни смо жеђи и правде. неизрецива жеља за Христовом лепотом која ће се открити у обличју Божјем, са преданошћу славимо Христово рођење рођено у лику слуге.
Ако још не можемо да размишљамо о томе јер га је Отац створио пре зоре, прославимо га јер је у ноћи када се родила Богородица. Ако га још увек не разумемо, јер његово име остаје пред сунцем (уп. Пс 71,17), препознајемо његов шатор постављен на сунцу. Ако још увек не видимо Јединородног који остаје у Оцу, сећамо се младожења који напушта брачну собу (уп. Пс 18,6). Ако још нисмо припремљени за гозбу нашег Оца, препознајемо јаслице нашег Господа Исуса Христа.