Медитација о нашем оцу

Падре
Од своје прве речи, Христос ме уводи у нову димензију односа са Богом, он више није само мој „Доминатор“, „Господ“ или „Господар“. Он је мој отац. И нисам само слуга, већ и син. Стога се обраћам Теби, оче, с поштовањем према Њему који је такође то, али са слободом, поверењем и присношћу детета, свесног да је вољено, самопоуздано чак и у очају и усред светског ропства. и греха. Он, Отац који ме зове, чекајући мој повратак, ја изгубљени син који ћу му се вратити покајани.

ностро
Јер не само мој Отац или „мој“ (моја породица, моји пријатељи, моја друштвена класа, мој народ, ...), већ и отац свих: богатих и сиромашних, светац и грешник, културан и неписмени, које сви неуморно призивате Теби, покајању, љубави Твојој. „Наши“, свакако, али не збуњено од свих: Бог воли све и свакога понаособ; Он је сав за мене кад сам на суђењу и потреби, сав је мој кад ме назива Себом покајањем, позивом, утехом. Придев не изражава поседовање, већ потпуно нови однос са Богом; облик према великодушности, према учењима Христовим; указује на то да је Бог заједнички многим људима: Бог је само један и њега препознају као Оца они који се, верујући се у Сина његовог Јединородног, препорођава водом и Духом Светим. Црква је ово ново заједништво Бога и људи (ЦЦЦ, 2786, 2790).

који си на небесима
Изузетно различит од мене, али недалеко, заиста свуда у неизмерности свемира и у малом делу мог свакодневног живота, Твоје дивљење које вреди дивљења. Овај библијски израз не значи место, какво би могао бити простор, већ начин постојања; не Божја удаљеност, већ његово величанство, па чак и ако је он изнад свега, он је такође врло близу понизног и скрушеног срца (ЦЦЦ, 2794).

свети се твоје име
То ће рећи, будите поштовани и вољени, и од мене и од целог света, такође и преко мене, у мојој посвећености да дам добар пример, да водим своје Име чак и онима који то још увек не знају. Тражећи да се ваше име посвети, уђимо у Божји план: посвећење Његовог имена, откривеног Мојсију, а затим у Исусу, с наше стране и у нама, као и у сваком народу и у сваком човеку (ККЦ, 2858 ).

Кад кажемо: „Нека се свети твоје име“, ми се узбуђујемо што желимо да се његово име, које је увек свето, сматра светим чак и међу људима, то јест да се не презире, што није добро за Бога већ за људе (Св. Августин, Писмо проба).

Дођи у своје краљевство
Нека се Твоје Стварање, Благословена нада, испуни у нашим срцима и у свету и врати нашег Спаситеља Исуса Христа! Другим питањем, Црква првенствено гледа на Христов повратак и коначни долазак царства Божијег, али се такође моли за раст царства Божијег у „данас“ нашег живота (ККЦ, 2859).

Када кажемо: „Дођи царство твоје“, које ће, хтели ми то или не, сигурно доћи, побуђујемо своју жељу за тим царством, како би оно дошло по нас и заслужили смо да у њему царујемо (Св. Августин, ибид.).

твоја воља ће бити готова
Што је воља Спасења, чак и у нашем неразумевању Твојих путева. Помозите нам да прихватимо вашу вољу, испуните нас поверењем у вас, дајте нам наду и утеху ваше љубави и уједините нашу вољу са вољом вашег Сина, тако да се ваш план спасења може испунити у свету света. За то смо радикално неспособни, али, уједињени са Исусом и снагом Његовог Светог Духа, можемо му предати своју вољу и одлучити да изаберемо оно што је његов Син увек одабрао: да чинимо оно што је угодно Оцу (ККЦ, 2860 ).

како на небу, тако и на земљи
Тако да се свет, чак и преко нас, ваших недостојних инструмената, може обликовати у имитацији Раја, где се увек врши Твоја воља, што је истински Мир, бескрајна Љубав и вечно Блаженство у Твом лицу (ЦЦЦ, 2825-2826).

Кад кажемо: „Нека буде воља твоја и на земљи, и на небу“, молимо га за послушност, да испуни његову вољу, као што је испуњавају и његови анђели на небу. (С. Аугустин, ибид.).

дај нам данас наш свакодневни хлеб
Наш хлеб и хлеб све наше браће, победивши наше секташтво и нашу себичност. Дајте нам праву неопходну, земаљску храну за наше издржавање и избави нас од бескорисних жеља. Дајте нам пре свега Хлеб живота, Реч Божију и Тело Христово, вечну трпезу припремљену за нас и за многе од почетка времена (ККЦ, 2861).

Када кажемо: „Дај нам данас хлеб наш свагдашњи“, под речју данас мислимо „у садашње време“, у којој или тражимо све ствари које су нам довољне, означавајући их свим термином „хлеб“ што је најважније међу њима, или затражимо сакрамент верних који нам је неопходан у овом животу да бисмо постигли срећу не овога света, већ вечне среће. (С. Аугустин, ибид.).

опрости нам дугове као што и ми опраштамо дужницима
Преклињем вашу милост, свестан да, међутим, она не може да допре до мог срца, ако ни ја не знам како да опростим својим непријатељима, следећи пример и уз помоћ Христову. Па ако изнесете своју жртву пред олтаром и тамо се сетите да ваш брат има нешто против вас, оставите свој дар тамо пред олтаром, прво идите и помирите се са својим братом, а затим се вратите и принесите свој дар (Мт 24 : 5,23) (ЦЦЦ, 2862).

Када кажемо: „Опрости нам своје дугове као што и ми опраштамо својим дужницима“, скрећемо нам пажњу да морамо тражити и чинити како бисмо заслужили примање ове благодати (Св. Августин, ибид.).

и не уведи нас у искушење
Не напусти нас на милост и немилост пута који води у грех, по којем бисмо без Тебе били изгубљени. Испружите руку и ухватите нас (уп. Мт. 14,24, 32-2863), пошаљите нам Духа расуђивања и снаге и благодати будности и коначне истрајности (ККЦ, XNUMX).

Када кажемо: „Не уводи нас у искушење“, узбуђени смо што тражимо да, напуштени његовом помоћи, не будемо преварени и не пристајемо ни на једно искушење или попуштамо пред њим срушеним болом (Св. Августин, ибид.) .).

али нас избави од зла
Заједно са целом Црквом молим вас да манифестујете победу, већ постигнуту Христом, над „кнезом овога света“ који се лично супротставља вама и вашем плану спасења, тако да нас можете ослободити од којих вас све ваше створење и сви Има мржњу према вашим створењима и све што би желео да види изгубљено с њим, заварајући нам очи отровним насладама, све док кнез овога света заувек не буде избачен (Јн 12,31) (ККЦ, 2864).

Када кажемо: „Избави нас од зла“, подсећамо се да размишљамо да још увек нисмо у поседу добра у којем нећемо претрпети никакво зло. Ове последње речи Господње молитве имају тако широко значење да хришћанин, у каквој год невољи да се нађе, изговара стењање, рони сузе, овде започиње, овде застаје, овде се његова молитва завршава (Св. Августин, исто).

Амин.
И нека тако буде, према Твојој вољи