Међугорје: двоструко указање у среду 24. јуна 1981. Ево шта се догодило

Дана 24. јуна 1981. године, на дан празника Светог Јована Крститеља, две девојке, Иванка Иванковић и Мирјана Драгичевић, обе из Бијаковића из жупе Медугорје, отишле су, око четири поподне, на планину изнад села. да прошетамо и вратимо овце које су се попеле превисоко.
Изненада, Иванка види испред себе, окачена око 30 центиметара изнад земље, младу жену ведрог и насмејаног лица. Одмах завапи својој пријатељици Мирјани: „Ево Госпе!“. Мирјана то такође гледа, али задивљена, руком гестикулише гест порицања и каже: „Али како може бити Госпа?!“.
Обоје су били шокирани оним што им се догодило и, враћајући се у село, испричали су комшијама шта су видели на планини. Истог дана, увече, вратили су се са пријатељима на исто место, са тајном жељом да поново виде Мадону. Иванка ју је поново видела и рекла: „Ево је!“; тада су је видели и остали који су били, поред Мирјане, Милке Павловић, Ивана Драгичевића, Ивана Иванковића и Вицке Иванковић, Сви су видели Госпу, али били су толико узнемирени да нису знали шта да је питају, нису ни проговорили њој и уплашени поново отрчали кући.
Наравно, по повратку су испричали шта им се догодило и шта су видели. Том приликом им нико или готово нико није веровао. У ствари, неко их је задиркивао и рекао да су видели летећи тањир или да су халуцинирали. Међутим, људи су наставили да причају о ономе што се догодило до касно у ноћ, док дечаци који су видели Госпу, како су сами рекли, нису спавали целу ноћ и чекали су будни следећег јутра.
Сутрадан су поново кренули (било је шест дечака и девојчица, а са њима су биле и две старије особе) према месту указања које је на пола пута до планине Црнице и које се зове Подбрдо, односно „Подножје брда“ .
Док су још ишли, видели су као блиц светлости који се спуштао, такорећи, с неба на земљу и, одмах затим, видели су Госпу. Тада су почели да трче према Њој и, иако су били узбрдо, осећали су се пренете, као да имају крила, према привиђењу, не обраћајући пажњу на камење или трње које би могло да им науди босим ногама.
Када су стигли пред Мадону, пали су на колена и помолили се. Овог пута на састанку са Мадоном недостајали су Иван Иванковић, син покојног Јозе и Милка Павловић, Маријина сестра, која је остала код куће: Ивана јер, пошто је била мало старија, није желела да се окупља са дечацима, а Милка зато што је мама била потребна за неке кућне послове. Милка је том приликом рекла: „Па, пусти Марију; то је довољно!" И тако се догодило.
Групи се придружио и мали Јаков Коло, и тако су тог дана видели Мадону: Вицка Иванковић, Иванка Иванковић, Мирјана Драгићевић, Иван Драгичевић и заједно са њима Марија Павловић и Јаков Чоло који нису били присутни првог дана. Од тада је ових шест дечака постало стабилно видовњак.