Међугорје: Госпа савјетује видиоце шта треба чинити

Јанко: Вицка, готово сви знају да ти је Госпа доста рано саветовала око избора будућности.
Вицка: Да, никад то нисмо скривали.
Јанко: Шта ти је рекао?
Вицка: Рекао је да би било добро да се потпуно посветимо Господу. Да одем у самостан или нешто слично.
Јанко: Да ли вас је ово узнемирило?
Вицка: Не знам. Зависи од сваког од нас.
Јанко: Јесте ли имали времена за размишљање?
Вицка: Наравно да јесмо. Имамо га и данас. Само Иван, морао је одмах да одлучи, јер је, ако је хтео, морао одмах да уђе у богословију.
Јанко: Шта је са њим?
Вицка: Заиста се одмах одлучио.
Јанко: А њега више нема?
Вицка: Да, нема га.
Јанко: Можда је било боље да се није одлучио у тако журби. Јер видимо да је после био помало збуњен. [Имао је неких потешкоћа у учењу, па се вратио кући].
Вицка: Да, тако је. Ко зна какве планове Бог има за њега? Ово није лако разумјети. Ти знаш боље од мене.
Јанко: Добро, Вицка. А ви други сте нешто одлучили?
Вицка: Имали смо времена. Још увек је имамо. Убрзо смо се Марија и ја одлучиле за самостан; и тада ћемо видети шта ће Бог желети. Ово још није познато.
Јанко: Реци ми молим те. Како је Госпа прихватила ову вашу одлуку?
Вицка: Била је веома срећна. Ретко сам је видео тако срећну.
Јанко: А шта су остали одлучили, ако то није тајна?
Вицка: Можда да, можда не. Одлуке их не крију толико. Колико знам, Иванка и Мирјана нису одлучивале о самостану. Можда и даље размишљају о томе.
Јанко: Иванка ми је такође рекла да нема ту намеру. Чини се јасно и за Мирјану. Из говора који је одржао са Фра 'Томиславом 10. јануара 1983. такође знамо шта намерава да уради.
Вицка: Важно је да остане добра и верна Богу.
Јанко: Тако је. Али да ли се ишта зна о Јакову?
Вицка: Премало је. Још не размишља о томе.
Јанко: Вицка, то је у реду. Остало ћемо видети.