Међугорје: Успон на Крижевац, страница Јеванђеља

Успон на Крижевац: страница из Јеванђеља

Још сам био сјемеништарац када сам први пут чуо за Међугорје. Данас, као свештеник и на крају студија у Риму, имао сам милост да пратим групу ходочасника. Лично сам био запањен жаром са којим су се хиљаде људи присутних у тој благословеној земљи молили и славили Свете Тајне, посебно Евхаристију и помирење. Препуштам суд о аутентичности указања онима који су надлежни за то питање; међутим, увек ћу чувати сећање на Виа Цруцис на каменој стази која води ка врху Крижевца. Тежак и дуг успон, али у исто време веома леп, где сам могао да доживим различите сцене које су ми, попут јеванђељске странице, давале идеје за медитацију.

1. Један за другим. Многи на путу.
Чињеница - Вечер пре наше Виа Цруцис једна монахиња нас је саветовала да кренемо пре зоре. Послушали смо. Био сам веома изненађен када сам видео да су многе групе ходочасника претходиле нама и да су неки већ на путу доле. Стога смо морали да чекамо да људи пређу са једне станице на другу пре него што смо и ми кренули ка Крсту.

Одраз - Знамо, рођење и смрт су догађаји природног живота. У хришћанском животу, када примимо крштење, или се венчамо или посветимо, увек имамо ко нас претходи и ко нас прати. Нисмо ни први ни последњи. Зато морамо поштовати старије у вери као и оне који долазе после нас. У Цркви нико себе не може сматрати самим. Господ је добродошао у свако доба; свако се обавезује да одговори у тренутку који му припада.

Молитва - О Маријо, кћери Израиљева и мајко Цркве, научи нас да живимо данашњи дан наше вере знајући да усвојимо историју Цркве и припремајући се за будућност.

2. Јединство у различитости. Мир свима.
Чињеница - Био сам импресиониран разноликошћу ходочасника и група које иду горе-доле! Били смо различити, по језику, раси, годинама, социјалном пореклу, култури, интелектуалној формацији... Али били смо подједнако уједињени, веома уједињени. Сви смо били у молитви на истом путу, ишли ка једном циљу: Крижевцу. Сви, и појединци и групе, пазили су на присуство осталих. Предивна! А марш је увек остао складан. Одраз – Како би другачије лице света било када би сваки човек постао свеснији своје припадности једној великој породици, народу Божијем! Имали бисмо више мира и хармоније када бисмо једни волели друге због онога што јесу, са својим особеностима, величинама и границама! Нико не воли мучан живот. Мој живот је леп само када је живот мог комшије тако добар.

Молитва – О Маријо, кћери рода нашега и од Бога изабрана, научи нас да волимо себе као браћу и сестре из исте породице и да тражимо добро других.

3. Група је обогаћена. Солидарност и дељење.
Чињеница - Морали сте да се пењете корак по корак до врха, проводећи неколико минута слушајући, медитирајући и молећи се испред сваке станице. Сви чланови групе могли су слободно, након читања, да изразе размишљање, намеру или молитву. На тај начин созерцање инсигнија Виа Цруцис, као и слушање Речи Божије и Богородичиних порука, постало је богатије, лепше и водило ка дубљој молитви. Нико се није осећао изоловано. Није недостајало интервенција које су вратиле ум на идентитет сваког од њих. Минути проведени испред станица постали су повод за размену наших живота и различитих гледишта; тренуци међусобног заступништва. Сви су се окренули ка Ономе који је дошао да подели наше стање да нас спасе.

Одраз – Истина је да је вера лично приањање, али се исповеда, увећава и доноси плод у заједници. Пријатељство као такво умножава радост и фаворизује дељење патње, али још више када пријатељство има корене у заједничкој вери.

Молитва – Маријо, која си медју апостолима размишљала о мукама Сина свога, научи нас да слушамо браћу и сестре и да се ослободимо своје себичности.

4. Не верујте себи превише снажно. Понизност и милосрђе.
Чињеница - Виа Цруцис на Крижевцу почиње са пуно ентузијазма и одлучности. Стаза је таква да оклизнуће и падови нису ретки. Тело је под великим оптерећењем и лако је брзо остати без енергије. Умора, жеђи и глади не недостаје... Најслабији су понекад у искушењу да се покају што су започели овај мукотрпан подухват. Видевши да неко пада или је у невољи, принуђен је да му се смеје и не брине о њему.

Одраз - Ми смо још увек бића од меса. И нама се може десити да паднемо и ожеднимо. Три Исусова пада на путу за Голготу су значајна за наш живот. Хришћански живот захтева снагу и храброст, веру и истрајност, али и смирење и милосрђе. Молитва – Маријо, мајко смирених, узми трудове наше, болове и слабости наше. Повери њима и своме Сину, понизном Слуги који је преузео наша бремена.

5. Када жртва даје живот. Љубав у делима.
Чињеница - Према десетој станици прошли смо поред групе младих људи који су на носилима носили младу жену са инвалидитетом. Девојка нас је дочекала са великим осмехом. Одмах сам помислио на сцену из јеванђеља паралитичара који је представљен Исусу након спуштања са крова куће... Млада жена је била срећна што је била на Крижевцу и што је тамо срела Бога. Али сама, без помоћи пријатеља, не би могла да се попне. Ако је успон празних руку већ тежак за нормалног човека, замишљам колико је теже морало бити онима који су пак носили оно носило на коме је лежала њихова сестра у Христу.

Одраз - Када волимо прихватамо патњу за цео живот и срећу што смо вољени. Исус нам је дао највећи пример за то. „Нико нема веће љубави од ове: живот свој положити за пријатеље своје“ (Јн. 15,13, XNUMX), каже распеће на Голготи. Вољети значи имати за кога умријети!

Молитва - О Маријо, која си плакала подно Крста, научи нас да прихватимо да страдамо за љубав да би наша браћа имала живот.

6. Царство Божије припада „деци“. Маленост.
Чињеница - Прелепа сцена у нашој шетњи била је да видимо децу како улазе и силазе. Прескочили су дрски, насмејани, невини. Било им је мање тешко него одраслима да јуре по камењу. Старци су постепено седели да се окрепе. Малишани су нам у ушима одзвањали Исусов позив да постанемо слични њима да уђу у његово краљевство.

Одраз – Што више верујете да сте велики, што сте тежи, то је тежи успон на „Кармел“. Молитва – Кнежевој мајко и слуго, научи нас да се ослободимо свог угледа и достојанства да радосни и спокојни корачамо „малим путем“.

7. Радост кретања напред. Утеха других.
Чињеница – Како смо се приближавали последњој станици, умор се повећавао, али нас је понела радост сазнања да ћемо ускоро стићи. Познавање разлога вашег зноја даје вам храброст. Од почетка Виа Цруцис, а још више пред крај, на спусту смо сретали људе који су нас својим братским погледом подстицали да идемо напред. Није било неуобичајено видети пар који се држи за руке како би једни другима помогли да се изборе са најстрмијим тачкама.

Одраз – Наш хришћански живот је прелазак из пустиње у земљу обећану. Жеља да вечно живимо у дому Господњем даје нам радост и мир, ма колико тежак пут био. Ту нам сведочанство светих пружа велику утеху, оних који су пре нас следили и служили Господу. Имамо немилосрдну потребу да будемо подржани једни од других. Духовно усмеравање, сведочанство живота и дељење и искуства су неопходни на многим путевима на којима се налазимо.

Молитва - О Маријо, Госпе наше вере и заједничке наде, научи нас да искористимо твоје бројне посете како бисмо још имали разлога да се поново надамо и напредујемо.

8. Наша имена су исписана на небу. Самопоуздање!
Чињеница - Ево нас. Било нам је потребно више од три сата да стигнемо до циља. Куриозитет: база на којој је постављен велики бели крст пуна је имена - оних који су овуда прошли или оних које су ходочасници носили у срцу. Рекао сам себи да су ова имена, за оне који су их писали, више од слова. Избор имена није био слободан.

Одраз - И на небу, нашој правој домовини, наша имена су записана. Бог, који свакога познаје по имену, чека нас, мисли о нама и бди над нама. Он зна број наше косе. Сви они који су нас претекли, светиње, мисле о нама, заузимају се за нас и штите нас. Где год да смо и шта год да радимо морамо живети према небу.

Молитва - О Маријо, овенчана ружичастим цвећем са неба, научи нас да поглед увек буде окренут ка стварности изнад.

9. Силазак са планине. Мисија.
Чињеница – Доласком у Крижевац осетили смо жељу да останемо што дуже. Тамо смо се добро осећали. Пред нама се пружала прекрасна панорама Међугорја, маријанског града. Певали смо. Смејали смо се. Али... било је потребно спустити се. Морали смо да напустимо планину и да идемо кући... да наставимо свакодневни живот. Тамо, у свакодневном животу, морамо искусити чуда нашег сусрета са Господом, под Маријин поглед. Размишљање - Многи се моле на Крижевцу и многи живе у свету. Али Исусова молитва била је испуњена његовом мисијом: вољом Очевом, спасењем света. Дубина и истинитост наше молитве стиче се само придржавањем Божијег плана спасења.

Молитва - О Маријо, Богородице мира, научи нас да говоримо да Господу у све дане живота нашега да дође Царство Божије!

о. Јеан-Басиле Мавунгу Кхото

Извор: Ецо ди Мариа, број 164