Међугорје: истинска или лажна указања како их разликовати?

Права или лажна привиђења, како их разликовати?
Дон Амортх одговара

Историја Цркве је испрекидана непрестаним маријанским указањима. Какву вредност они имају за веру хришћана? Како разликовати праве од лажних? Шта Марија жели да каже данашњем човеку? Питања која вас терају на размишљање. Исус нам је дат кроз Дјевицу. Стога није изненађујуће што нас Бог преко Марије позива да следимо његовог Сина. Маријанска указања су средство које Марија користи да испуни своју мисију наше Мајке.

У нашем веку, почевши од великих Фатимских указања, стиче се утисак да Госпа лично жели да свој позив пренесе на све континенте. Углавном су то привиђења која преносе поруке; понекад су то маријанске слике које проливају обилне сузе, чак и крвне. Наводим неке примере: у Акити, Јапан; у Куепи, Никарагва; у Дамаску, Сирија; у Зеинтуну, Египат; у Гарабандалу, Шпанија; у Кибеху, Руанда; у Наиу, Кореја; у Међугорју, у Босни и Херцеговини; у Сиракузи, Цивитавеццхиа, Сан Дамиано, Тре Фонтане и многим другим местима у Италији.

Шта Госпа жели да постигне? Његова сврха је увек да подстакне људе да чине све што је Исус рекао; јасно је да привиђења не додају ништа откривеним истинама, већ их само подсећају и примењују на актуелне догађаје. Његов садржај можемо сажети у три речи: дијагноза, лекови, опасности.

Дијагноза: човек се пасивно предао греху; остаје инертна пред дужностима које има према Богу и очигледно их не поштује. Треба га отрести из ове духовне омамљености, да се врати на пут спасења.

Лекови: хитно је потребно искрено обраћање; потребна му је помоћ молитве, неопходна да би се могло живети праведно. Богородица посебно препоручује породичну молитву, круницу, репаративно причешће. Он изазива дела милосрђа и покајања, као што је пост.

Опасности: човечанство је на ивици понора; ово говоре и научници када говоре о огромној разорној моћи оружја у поседу држава. Али Госпа не поставља политичка питања: она говори о правди Божијој; говори нам да и молитва може зауставити рат. Она говори о миру, чак и ако је пут мира обраћење читавих народа. Чини се да је Марија велики посланик Божији, задужен да му врати заблудено човечанство, сећајући се да је Бог милосрдни Отац и да зла не долазе од њега, већ су људи ти који их набављају међу собом јер, више не препознајући Бога, не препознају се ни као браћа. Боре се уместо да помажу једни другима.

Наравно, тема мира има довољно простора у маријанским порукама; али је у функцији и последица још већег добра: мира са Богом, поштовања његових закона, од којих зависи вечна будућност свакога. И ово је највећи проблем. „Нека више не вређају Бога нашег Господа, који је већ веома увређен“: овим речима, изговореним са тугом, Девица Марија је закључила Фатимске поруке 13. октобра 1917. Грешке, револуције, ратови су последица од греха. Крајем истог октобра, бољшевици су преузели власт у Русији и започели подло ширење атеизма широм света.

Ево две основне карактеристике нашег века. Прва карактеристика модерног света, према филозофу Аугусту Дел Ноцеу, јесте експанзија атеизма. Од атеизма лако прелазимо на сујеверје, на разне облике идолопоклонства и окултизма, магије, гатања, врачања, оријенталних култова, сатанизма, секти... И прелазимо на све изопачености, заобилазећи сваки морални закон. Помислите само на уништење породице, које је кулминирало одобравањем развода, и презир према животу, легализован одобрењем абортуса. Другу карактеристику нашег века, која се отвара поверењу и нади, даје управо умножавање маријанских интервенција. Бог нам је дао Спаситеља преко Марије и кроз Марију нас позива назад к себи.

Привиђења и вера. Вера долази од слушања речи Божије.У њу се верује јер је Бог тај који је говорио и открио стварности које се не виде и које никада не могу имати научни доказ. С друге стране, оно што је Бог открио има апсолутну сигурност. Да би нам пренео истину, Бог се много пута јављао и заиста је говорио. Оно што је рекао није нам пренето само усмено, већ је и написано уз непогрешиву помоћ Светог Духа. Тако имамо Свето писмо, које у потпуности извештава о божанском откривењу.

Почетак Посланице Јеврејима је свечан, који представља Стари и Нови Завет: „Бог, који је у давна времена говорио оцима нашим кроз пророке, на низ и различите начине, у овом крају је говорио нама кроз Његовог Сина“ (1,1:2-76). У Библији постоји сва истина, све што је неопходно за спасење и што је предмет наше вере. Црква је чувар речи Божије, она је шири, продубљује, примењује, даје јој право тумачење. Али то ништа не додаје на то. Данте овај концепт изражава чувеном тројком: „Имате нови и стари завет, и пастора де ла Кјезу који вас води; ово ће бити довољно за твоје спасење“ (Парадизо, В, XNUMX).

Ипак, Божија милост непрестано излази у прилог нашој вери, подржавајући је осетљивим знацима. Важи последње блаженство које је Исус изрекао неверном Томи: „Пошто си ме видео, поверовао си: блажени који ће, иако не виде, веровати“ (Јн. 20,29, XNUMX). Али подједнако важе и „знаци“ које је Господ обећао, потврђујући проповед, као и испуњење молитава. У ове знаке стављам чудесна исцељења и избављења од ђавола која су пратила проповед апостола и многих светих проповедника (Св. Фрањо, Св. Антоније, Св. Винцент Ферери, Св. Бернардино Сијенски, Св. Павле од Крста). ...). Можемо се присетити дугог низа евхаристијских чуда, који потврђују стварно присуство Исуса у светој врсти. А разумемо и маријанска указања, којих бележимо преко девет стотина у ове две хиљаде година црквене историје.

Углавном, на местима где се догодило указање, изграђено је светилиште или капела, која су постала одредишта за ходочашћа, центри молитве, евхаристијског богослужења (Богородица увек води ка Исусу), прилике за чудесна исцељења, али посебно конверзија. Јављање је директан контакт са загробним животом; не додајући ништа истинама вере, она их памти и подстиче на њихово придржавање. Стога она храни ону веру од које зависи наше понашање и наша судбина. Довољно је помислити на прилив ходочасника у светиње да бисмо разумели како маријанска указања имају веома велики пастирски значај. Оне су знак Маријине бриге за своју децу; свакако су један од начина на који је Богородица користила да испуни ту своју мисију као наше мајке, коју јој је Исус поверио са Крста.

Права и лажна привиђења. Наш век карактерише велики низ аутентичних маријанских указања, али је обележен и поплавом лажних указања. С једне стране примећујемо велику лакоћу људи да похрле на лажне видовњаке или псеудохаризматике; с друге стране, постоји предрасуда склоности црквених власти да сваку могућу манифестацију натприродних чињеница жигошу као лажну, чак и пре било какве истраге. Распознавање ових чињеница припада црквеној власти, коју треба примити „са благодарношћу и утехом“, као у Лумен гентиум, н. 12, афирмише за харизме. Уместо тога, стиче се утисак да се унапред створена неверица сматра разборитошћу. Типичан је случај лисабонског патријарха који се 1917. године борио против указања Фатиме; тек на самрти, две године касније, зажалио је што се толико супротставио чињеницама о којима није претпоставио никакве информације.

Како разликовати праве од лажних привиђења? Дужност је црквене власти која је дужна да се изјасни само онда када сматра да је сходно; за шта је велики део препуштен интуицији и слободи верника. Углавном су лажна привиђења ватра од сламе, која се сама од себе гаси. Други пут се испостави да постоји обмана, интересовање, манипулација, или да све то долази од неког неуравнотеженог или узвишеног ума. Чак иу овим случајевима лако је извући закључке. С друге стране, када се покаже да је конкуренција народа стална, да расте месецима и годинама, и када су плодови добри („Из плодова познајете биљку“, каже Јеванђеље), онда морате узети ствари. озбиљно.

Али треба добро приметити: црквена власт може сматрати да је погодно да регулише богослужење, односно да обезбеди верску помоћ ходочасницима, а да се не изјашњава о почетној харизматској чињеници. У сваком случају то би била изјава која не веже савест. Узимам као узор понашање римског викаријата у погледу указања Богородице на Три фонтане. Пошто је сагласност народа да се моли испред те пећине редовна и све већа, Викаријат је уредио сталне свештенике да регулишу богослужење и обезбеде пастирску службу (мисе, исповести, разне функције). Али никада није имао бригу да се изјасни о харизматичној чињеници, односно да ли се Мадона заиста појавила Корнакиоли.

Управо зато што се истине вере не доводе у питање, ово је поље у коме верници могу слободно да делују, на основу својих уверења проистеклих из сведочанстава и плодова. Човек је сасвим слободан да не иде у Лурд и Фатиму, него у Међугорје, Гарабандал или Бонате. Нема места где је забрањено ићи на молитву.

можемо закључити. Маријанска указања немају утицаја да додају неку нову истину вере, али имају огроман утицај да се присете еванђелских учења. Помислите само на милионе људи који посећују најпознатија светилишта, или на сеоске гомиле које хрле у мања светилишта. Човек се пита шта би било евангеличко проповедање у Латинској Америци да није било указања Гвадалупе; на шта би се свела вера Француза без Лурда, или Португалаца без Фатиме, или Италијана без многих светилишта Полуострва.

Ово су питања која нас не могу не натерати на размишљање. Бог нам је дао Исуса кроз Марију, и није чудо што нас преко Марије позива да следимо Сина. Мислим да су Маријанска указања једно од средстава које користи Богородица да испуни ту мисију наше Мајке, мисију која траје „док год све породице народа, и они који носе крсно име, и они који још увек игноришу своје Спаситељу, нека се срећно сједине у један народ Божији у миру и слози, у славу Пресвете и нераздељиве Тројице“ (Лумен гентиум, бр. 69).