Међугорје, дивно искуство. Сведочење

Међугорје, дивно искуство
од Паскуале Елиа

Пре свега желим да појасним да сам католик, да, али не фанати, а још мање редовни практичар, сматрам се само верником као и многи други у оптицају. Све што ћу извести у наставку је оно што сам доживео из прве руке: дивно искуство које је трајало приближно 90 минута.

Последњи пут кад сам био у Цеглиеу, прошлог децембра поводом божићних празника, мој рођак ми је рекао да је девојчица (од шест), која је у Међугорју (бивша Југославија) ​​добила указање Мадона, живела је у мом граду пребивалишта, Монци.

По завршетку годишњих одмора и повратку у Монцу уобичајеној свакодневној рутини, вођен морбидном радозналошћу, а не стварним интересовањем, покушао сам да ступим у контакт са том дамом.

Прво сам наишао на многе потешкоће, али онда сам, захваљујући добрим услугама које је умешала предстојница локалног клаузурног манастира (Сацраментине), успео да закажем састанак са Маријом (ово је њено име) за састанак (молитве) , код његове куће.

Тог дана и у заказано време, након што сам прошао контролу (тако да кажем) од стране рецепционара зграде, стигао сам до стана који се налази на четвртом спрату елегантне стамбене зграде.

На вратима ме дочекала врло лепа млада дама која је у наручју држала прелепу бебу стару само два месеца (своје четврто дете). Као први утицај, утисак који је та особа пробудила у мени био је тај да се нађем пред љубазном, префињеном и врло брижном женом која је саговорницу освојила својом слаткоћом. Тада сам могао да видим да је она заиста врло драга, великодушна и несебична жена.

Како то није могла да уради лично јер је била заузета бебом, упутила ме је где да одложим капут, истовремено се распитивала о разлозима моје посете. Разговарали смо неколико минута као два стара пријатеља (али то је било први пут да смо се срели), а затим се извињавали јер је почасти куће морао да донесе и осталим гостима, отпратио ме до дневне трпезарије у којој су већ били окупљени неки људи (четворо) седе на софи. Показао ми је где могу да седнем и тако сам и учинио. Пре одласка, међутим, позвао ме је да наставимо наш разговор касније увече. Тако је и било.

Била је то соба са великим стакленим прозором, врло укусно намештена, трпезаријским столом, неколико столица истог стила као сто око зидова, испод стола и испред софе, два оријентална ћилима. Тачно испред мог положаја, наслоњен готово на зид, статуа Безгрјешне Мадоне, висока око метар и по, врло слична Безгрешној која се чува у нашој цркви Сан Роццо. Једина разлика је у томе што наш има интензивнији плави капут, док је кип у питању врло бледо плав. У подножју лика налази се ваза бледо ружичасте цикламе и кошара пуна круница круница, све одлучно фосфоресцентно беле.

После још неколико минута, надбискуп руске националности по имену Гиованни придружио се нашој забави у пратњи тројице свештеника (?). Сви су носили елегантно и драгоцено одело као да славе верску службу. У међувремену су посматрачи достигли број од петнаест.

У овом тренутку, Мари, како су је звали пријатељи и рођаци (муж, таст, свекрва и други), након што је поделила капелу сваком од присутних, започела је рецитовање свете крунице.

У соби је владала неописива ведрина, ни звук није процурио из улице доле упркос чињеници да је прозор био широм отворен. Чак је и двомјесечник био врло тих у рукама своје баке.

Након рецитације крунице, Марија је позвала присутног католичког свештеника да настави са другом бројаницом са такозваном тајном „Светлости“, док је у првој разматрана „Радосна“ мистерија. После друге крунице, Марија је клекнула испред статуе Мадоне и око два метра од ње, пратили су је сви присутни, укључујући и Русе, настављајући да рецитује Оче наш, Аве Марију и Глорију, сви на италијанском, она на матерњем језику и надбискуп Ђовани са сарадницима на руском језику. На трећем Оче наш, након што је рекао ...... да си на небу ... Застала је, више није говорила, погледа упртог у зид испред себе, чак ми се чинило да не дише, појавио се комад дрвета више да човек живи. Управо у том тренутку Марија је примила указање Исусове Мајке, а касније сам сазнала да се манифестација у тој кући догађа сваки дан.

Нико од присутних није видео ни чуо било шта што би се могло упоредити са нечим натприродним, али нас је све ухватила таква емоција да смо, не могавши то да схватимо, бризнули у неконтролисане сузе. Сигурно је то био ослобађајући крик, јер смо на крају сви били мирнији, смиренији, скоро бих рекао и бољи. Чест посетилац те куће, док је гледао, направио је две фотографије у правцу Марије, али светлост блица није имала утицаја на женске очи. То могу са сигурношћу да кажем јер сам намерно гледао у том правцу.

Не знам колико је трајало указање, десет или можда петнаест минута, заиста ми се не да прецизирати. И ја сам био емоционално укључен у то дивно искуство.

У овом тренутку Марија устаје, праћена свим случајним пролазницима, и дословно извештава: „Понудила сам Госпи ваше боли и патње и све што сте ми представљали. Госпа нас све благосиља. Сада ће бити слављење свете мисе која нема времена за слободно “. Остао сам.

Руски надбискуп Ђовани и његова три сарадника, након што су поздравили присутне, отишли ​​су.

Морам да признам да више од пола века више нисам рецитовао свету круницу, јер сам био мали дечак као олтар код дон Оронза Елије у цркви Сан Роццо.

Након славља свете мисе, након још једног кратког ћаскања са госпођом Маријом и њеним супругом др Паолом, опростили смо се са жељом да се ускоро, врло брзо поново сретнемо.

Монца, фебруар 2003

Госпођа Марија Павлович, визионарка из Међугорја, и њен супруг Паоло желели су да ме позову, заједно са мојим партнером, да овог пута учествујем на молитвеном састанку за мир. Касније сам сазнао да се ови састанци одржавају 1. и 3. понедељка у месецу.

Састанак се одржао у понедељак, 21.00. марта, у 3 у цркви сестара Сацраментине (Вечне поклонице Пресвете Богородице). Клаузурни монашки ред који су 5. октобра 1857. године основале сестра Марија Серафина дела Кроче, звана Анцила Гхеззи, рођена 24. октобра 1808. године и још три сестре. Концесија папе Пија ИКС. Те вечери, врло рано (20.30), заједно са нашим заједничким пријатељем који је, између осталог, певао у хору пре неког времена са Павловичем, отишли ​​смо у ту цркву. Фабрика смештена у веома централној и елегантној улици Виа Италиа овог града. По нашем доласку већ је била мала гужва која је чекала иза још затворених врата. Убрзо након што су се отворила велика и једина врата, људи су се слили у мали храм и за неколико минута више није било места ни за стајање. На крају верујем да је сто педесет и две стотине јединица угурано у тај једини брод са мирисом тамјана. У 21.00 започиње рецитовање свете бројанице, прошарано литургијским појањем уз грегоријанску музику, праћено појањем Јектеније на латинском језику и на крају је капелан те цркве започео функцију излагања Пресвете тајне. Величанствена златна монстранца доминирала је са јединог олтара те цркве и одражавала је светла дајући илузију да је тамо упаљена још једна лампа. Сада, сви на коленима, започиње клањање Пресветој тајни, свештеник предлаже нека размишљања и медитације, док је све тишина, али из другог реда клупа зачује се звоњење мобитела, следи мала вика, па тишина и још много тога тишина, зазвони још један мобилни телефон, још једна вика, боле ме колена, имам болове у леђима којима се покушавам одупријети, издржати са серафичном резигнацијом, али не могу, присиљена сам да седнем и попут мене то постепено прате и други. С друге стране, моја партнерка, упркос проблемима са кичмом и коленом, одупирала се клекању током свечаности. Сама је тада изјавила да не може дати никакво објашњење како би се могла носити, никада није имала никаквих болова. После отприлике три четвртине сата свештеник даје благослов и тиме завршава верску функцију. Сада неки млади људи пролазе међу људима и дистрибуирају летак с поруком да је Госпа из Међугорја оставила Марију Павлович 25. фебруара прошле године. Напољу је било 23.00, хладан и оштар ваздух (око 4 °) пратио нас је до паркинга где смо имали аутомобил. Верујем да ћу се вратити следећег 3. понедељка марта. Монца, март 2003

Извор: хттп://ввв.идеаневс.ит/антологиа/елиа/медјугорје.хтм