Порука дана Међугорју 2. септембра 2017

„Драга децо, ко би могао боље од вас да говори о љубави и болу мог Сина? Живео сам с њим, патио сам с њим. Живећи земаљским животом осећала сам бол, јер сам била мајка. Мој Син је волео планове и дела Небеског Оца, истинитог Бога; и, како ми је рекао, дошао је да те искупи. Љубом сам сакрио свој бол. Уместо тога, ви, децо моја, имате неколико питања: не разумете бол, не разумете да кроз Божију љубав морате прихватити бол и поднети је. Свако људско биће, у већој или мањој мери, то ће доживети. Али, са миром у души и у благодатном стању постоји нада: то је мој Син, Бог који је Бог створио. Његове речи су семе вечног живота: посејане у добрим душама, доносе разне плодове. Мој Син је носио бол јер је узео ваше грехе на себе. Зато ви, децо моја, апостоли љубави моје, ви који патите: знајте да ће ваши болови постати светлост и слава. Дјецо моја, док ви трпите бол, док патите, Небо улази у вас, а свима око себе дајете мало Неба и пуно наде.
Хвала вам."