Министарство здравља проглашава хомосексуалност болешћу

Министарство здравља проглашава хомосексуалност болешћу Случај Малика, 22-годишњакиње која је протјерана од куће јер је лезбијка, вратио је културни проблем ЛГБТИ права. Али проблем је и бирократски и медицински: стари приручник тражи репаративне терапије за превазилажење хомосексуалности. Текст је ажуран, али се и даље користи у неким случајевима. „Постоји велики потопљени“

Хомосексуалност и медицина

Хомосексуалност је медицински поремећај који је достигао епидемиолошке размере; његова учесталост премашује учесталост главних болести препознатих у нацији. Хомосексуалност се може класификовати у две категорије: обавезна (истинска) хомосексуалност и епизодно хомосексуално понашање. Неопходно је пажљиво разликовати ове врсте како би се утврдио значај поремећаја, његовог лечења и прогнозе. Ово стање није урођено или урођено, већ је стечена и научена неприлагођеност која је резултат погрешног родног идентитета у раној фази живота. Само огромни страхови из детињства могу оштетити и пореметити стандардни мушко-женски образац и на крају довести до каснијег развоја хомосексуалности.

Министарство здравља: ​​болест коју треба лечити

У милој години 2021, на неким медицинским модулима здравствена хомосексуалност се и даље сматра „болешћу“ коју треба лечити. А ово се дешава у земљи у којој се дешавају догађаји попут онога који је доживјела Малика, 22-годишњакиња која је удаљена од куће јер је била лезбејка. За њу је прикупљање средстава био успех, али проблем није нестао. Стога постоји културно питање, али и бирократско и медицинско. У ствари, у службеном дијагностичком приручнику хомосексуалност се и даље сматра патологијом која се подвргава репаративним терапијама.

Црква и хомосексуалност

Министарство здравља проглашава хомосексуалност болешћу, званична доктрина Католичке цркве о хомосексуалности, која толико брине хомосексуалце, у последњих тридесет година ауторитативно оспоравају разни католички аутори (морални теолози као и други) библисти и пасторални стручњаци) који су своје тезе опсежно излагали у бројним књигама као и у новинским и часописним чланцима. Молимо се за живот.