Данас Санта Мариа у суботу. Молећи Богородицу за благодат

295

О моћна Мајко Божја и Мајко моја, Маријо, истина је да те чак и нисам достојан споменути, али Ти ме волиш и желиш моје спасење. Допустите ми, иако је мој језик нечист, да у своју одбрану увек могу звати своје најсветије и најснажније Име, јер је ваше Име помоћ оних који живе и спасење оних који умиру.
Маријо најчишћа, Марија најслађа, дај ми милост да је твоје Име од данас па надаље дах мог живота. Госпођо, не одлажите да ми помогнете сваки пут кад вас позовем, јер у свим искушењима и свим својим потребама не желим престати да вас призивате да стално понављате: Мариа, Мариа. Тако желим да учиним током свог живота и посебно се надам да ће у час смрти доћи да славим ваше вољено име заувек на Небу: „О блажа, побожна или слатка Дјевица Марија“.
Маријо, најсретнија Марија, каква је утеха, каква слаткоћа, које поуздање, каква нежност моја душа осећа, чак и само кад изговорим своје име или само размишљам о теби! Захваљујем свом Богу и Господу који су вам за моје добро дали ово симпатично и моћно име.
Госпођо, није ми довољно да вас понекад именујем, желим вас чешће позивати на љубав; Желим да ме љубав подсећа да вас зовем сваког сата, да и ја узвикнем заједно са светим Анселмом: „О име Мајке Божје, ти си моја љубав!“.
Драга моја Маријо, мој љубљени Исусе, твоја слатка Имена увек живе у мом и у свим срцима. Нека мој ум заборави све остале, да се сећам само и заувек да призивам ваша обожавана Имена.
Мој Откупитељ Исус и моја Мајко Марија, када дође тренутак моје смрти, у којем ће душа морати да напусти тело, тада ми за твоје заслуге подари милост да изговорим последње речи говорећи и понављајући: „Исусе и Маријо волим те, Исусе и Маријо ти дајем своје срце и своју душу “. (Сант'Алфонсо М. де 'Лигуори)