Отац Ливио о Међугорју: јединствен и непоновљив догађај

У историји маријанских указања свих времена, међугорска указања на много начина представљају апсолутну новину. У ствари, у прошлости се Госпа никада није толико дуго указала тако великој групи младих људи, постајући, са својим порукама, учитељица духовног живота и светости за читаву генерацију. Никада се није десило да је парохија узета за руку на путу буђења вере, до те мере да у овај узбудљиви духовни догађај укључи несагледив број верника са свих континената, укључујући хиљаде свештеника и десетине епископа . Никада се свет кроз таласе етра и друга средства друштвене комуникације није осећао тако срдачно, тако тачно и тако живо, као небески позив на покору и обраћење. Никада се, слајући своју слушкињу сваког дана, која нас је дала као Мајку, Бог није са тако великом милошћу поклонио ранама човечанства на раскрсници путева живота и смрти.

Неки су, чак и међу Госпиним бхактама, окренули нос због несумњиве новине феномена који чини Међугорје. „Зашто, забога, у комунистичкој земљи?“, Запитали смо се на почетку, када је бипартиција света изгледала чврсто и непроменљиво. Али када се Берлински зид срушио и комунизам је исељен из Европе, укључујући Русију, тада је само питање добило најопсежније одговоре. С друге стране, није ли и папа говорио словенски језик попут Краљице мира?

И зашто, побогу, те срдачне Маријине сузе, док је већ трећег дана указања (26. јуна 1981.) молила, «Мир, мир. мир! "? Зашто позив на молитву и пост како би се избегли ратови? Зар то није било време за попуштање, дијалог и разоружање? Зар у свету није било мира, иако заснован на несигурној равнотежи две суперсиле? Ко је могао помислити да је тачно десет година касније, 26. јуна 1991. године, избио рат на Балкану који је Европу растурио деценију, претећи да ће свет одвести ка нуклеарној катастрофи?

Није недостајало ни оних, чак ни унутар црквене заједнице, које су Госпођу жигосале надимком „брбљивица“, са скривеним презиром према порукама које нам Краљица мира са узвишеном мудрошћу и бескрајном љубављу није престала да даје преко двадесет година. Међутим, брошура с порукама данас представља за оне који је читају са потребном чистотом и једноставношћу ума један од највиших коментара на Јеванђеље који су икада састављени и храни веру и пут светости народа Бог више од толико књига рођених из теолошке науке која ретко може да нахрани срце.

Наравно, појавити се свакодневно током двадесет година младим људима који су данас зрели мушкарци и жене, а давање порука које су свакодневно учење за целу генерацију је нешто ново и изузетно. Али, није ли истина да благодат изненађује и да Бог суверено ради према својој мудрости и да би задовољио наше стварне потребе, а не према нашим унапред утврђеним шемама? Ко би могао да каже, двадесет година касније, да благодат Међугорја није била од велике користи, не само за мноштво душа, већ и за саму Цркву?