Отац Ливио: Кажем вам главну поруку Међугорја

Најважнија порука која произлази из Госпиних указања, када су аутентична, јесте да је Марија стварна фигура, која заиста постоји, иако у димензији која измиче нашим чулима. За хришћане је сведочанство визионара несумњиво потврда вере, која често колеба и као успавана. Не можемо заборавити да су од тренутка Христовог васкрсења до данас, Исусова и Маријина јављања имала значајан утицај у животу Цркве, будила веру и подстицала хришћански живот. Јављања су знак натприродног којим Бог својом мудрошћу и својим промислом улива нову снагу ходочасничком народу Божијем на земљи. Одбацити указања или, што је још горе, презрети их, значи занемарити једно од оруђа помоћу којих Бог интервенише у животу Цркве.

Никада нећу моћи заборавити унутрашње искуство које сам доживио првог дана када сам стигао у Међугорје. Било је хладно мартовско вече 1985. године, када су ходочашћа била још у повојима и стална будност полиције надвијала се над селом. Отишао сам у цркву по киши. Био је радни дан, али зграда је била крцата мештанима. У то време указања су се дешавала пре свете мисе у малој просторији поред сакристије. Током свете мисе, у души ми је прошла мисао светлости. „Ево“, рекох у себи, „Госпа се јавља, па је хришћанство једина права религија“. Нисам ни раније сумњао у исправност своје вере. али унутрашње искуство присуства Богородице при јављању је, такорећи, обукло истине вере у које сам веровао од меса и костију, учинивши их живим и блистајућим светошћу и лепотом.

Слично искуство доживљава и велика већина ходочасника, који након често напорног и неугодног путовања стигну у Међугорје не налазећи ништа што би задовољило материјална чула или сензационална очекивања. Скептик би се могао запитати шта би људи који дођу у то удаљено село из Америке, Африке или Филипина могли пронаћи. У суштини, чека их само скромна парохија. Ипак, одлазе кући преображени и често се враћају по цену великих жртава, јер је у срце продрла сигурност да Марија заиста постоји, да се са нежношћу и љубављу брине о овом свету и о животу сваког од нас. то нема граница.

Нема сумње да је најважнија и непосредна порука која допире до срца оних који иду у Међугорје да је Марија жива и да је стога хришћанска вера истинита. Неки би могли тврдити да је вера којој су потребни знаци још увек крхка. Али онима којима, у овом неповерљивом свету, где доминантна култура презире религију и где чак и унутар Цркве нема мало уморних и поспаних душа, нису потребни знаци који веру јачају и подржавају на путу против плиме. .