Молитва коју је написао Бруно Цорнаццхиола Богородици Откривењу

Молитва Богородици коју је написао Бруно Корнакиола у соби француских сестара, у 11.00 док су биле на духовној бази у Виа Принципе Амедео.

Дјево Мајко, и Краљице моја, Ти која си сва Чиста, јер одражаваш оно Сунце које је извор Вечног Живота, Бог Отац;
Ти који си сав Свети, јер је у Теби постављен онај Пут који води у Живот Вечни: Исусе Христе, Син Твој Господ наш;
Ти који си сав непорочан од зачећа у вечности, јер у теби налазимо врлине и премудрост Божију, у теби пребива Дух Свети;
Ах! Чуј шта хоће да ти каже овај недостојни син, понижен пред твојим ногама, за његово освећење и за освећујуће спасење целог света, који припада само Богу.
Учини да у отварању уста буде само похвала Тројичном и Једном Богу: Оцу, Сину, Светоме Духу; Пут, Истина и Живот Вечни, за све доброте које су на мени. Ти се моли за мене, Мајко милосрдног бога, да одговарам Његовим благодетима.
Молиш за мене, Мајко, Свевишњег Бога Свемогућег, да сила Његове Речи, Његове Истине, Његове Светости, уђе у мене и све који хоће да говоре, да говоре истинито, да мене освете и друге освештају.
Ти која си Мајко, о најслађа Невесто, Мајко и Кћери Бога Оца, Бога Сина, Бога Духа Светога, у једном Богу љубави, Ти која си на „Царичком“ Престолу, говори о овом јадном грешнику:
– Вечном Оцу који ми опрашта,
– Исусу Сину Твоме, који ме спасава и умива Својом Најдрагоценијом Крвљу,
– Духу Светоме, твоме вољеном Заручнику који ме засењује Својом Чврстошћу, Својом Мудрошћу и коначно Својом Силом милосрђа.

Како си лепа, мајко!
Отвори своје Срце и стави ме унутра да примим топлину Твоје посвећене и најмоћније Љубави у Божанској Тројици.
Узми ме близу потока Милосрђа да пијем, као цвеће засађено на обали потока, ту воду која жеђ гаси и расте као цвет, да дам славу Богу Тројичном и Једном, Теби који си Небески наш. Мајко.
Твој миомирис Светости, Дјево Мајко, нека буде мој мирис!
Твој љиљан који је Вечна искреност на Престолу Божијем, дозволи ми да будем његов мирис који даје непрекидну славу Божанском Престолу. Учини мајку, да није као земља која је препуштена сама себи, да свако гази ако је необрађена. Свака раса животиња и инсеката се ту настањује; нема Мајке, али желим да будем башта у којој цвеће обилује и шаље мирис и храну. Да узрастем млеком Твојим материнске Љубави, да Те волим и у овој Љубави дам славу Богу Оцу, Сину и Светоме Духу, Једном и Тројичном Богу у Божанском милосрђу.

Амин.