Које су сузе угодне Богу

Које су сузе угодне Богу

Син Божији каже светој Бриџити: „То је разлог зашто не слушам оне које видите како сузе проливају и дају много сиромасима за моју част. Прво ти одговарам: где две чесме извиру и једна се улива у другу, ако се једна од две замути, замутиће се и друга и ко ће онда моћи да пије воду? Исто се дешава и са сузама: многи плачу, али у неколико случајева једноставно зато што су склони плакању. Понекад невоље света и страх од пакла чине ове сузе нечистима, јер не долазе из љубави Божије, али су ми те сузе пријатне јер су због размишљања о Божијем благослову, размишљања о својим гресима и љубави према Богу.Овакве сузе уздижу душу са земље на небо и препорађају човека уздижући га у живот вечни, јер су носиоци двоструког духовног нараштаја. Телесни нараштај води човека из нечистоће у чистоту, плаче због телесних оштећења и неуспеха и радосно подноси болове света. Деца овог типа људи нису деца суза, јер се овим сузама не стиче вечни живот; уместо тога рађа дете суза генерацију која жали грехе душе и стара се да њено дете не вређа Бога. Оваква мајка је ближа свом детету него она која га је родила у телу, јер само овим генерације, блажени живот се може стећи». Књига ИВ, 13

Попут Божјих пријатеља, они не морају да брину о својим невољама

„Бог не заборавља љубав коју гаји према нама и у сваком тренутку, с обзиром на незахвалност људи, показује своје сажаљење, јер личи на доброг ковача који у неким тренуцима загрева гвожђе, у другим га хлади. Исто тако, Бог, одличан радник који је створио свет ни из чега, показао је своју љубав према Адаму и његовом потомству. Али људи су постали толико хладни да су, поштујући Бога мање него ништа, починили гнусне и огромне грехе. Тако, пошто је показао своју милост и пренео свој здрави савет, Бог је дао одушка гневу своје праведности потопом. После потопа, Бог је склопио савез са Аврамом, показао му знаке своје љубави и водио читаву његову лозу чудима и чудима. Бог је такође дао закон људима својим устима и потврдио њихове речи и заповести очигледним знацима. Народ је извесно време провео у сујетама, хладећи се и упуштајући се у толике глупости да се клања идолима; тада је Бог, желећи да поново распали и загреје људе који су се охладили, послао на земљу свог Сина, који нас је научио путу ка небу и показао нам право човечанство које треба да следимо. Сада, иако је превише оних који су заборавили, или чак занемарили, он показује и пројављује своје речи милосрђа... Бог је вечан и несхватљив и у њему су правда, вечна награда и милост која превазилази наше мисли. Иначе, да Бог није показао своју праведност првим анђелима, како би се спознала та праведност која праведно суди о свему? И да се, штавише, није смиловао човека стварајући га и ослобађајући га бескрајним знацима, како би се спознала његова доброта и његова неизмерна и савршена љубав? Дакле, пошто је Бог вечан, тако је и његова правда, којој ништа не треба ни додати ни одузети, као што се то ради са човеком који мисли да на овај или онај начин спроводи мој посао или мој план, на овај начин. или тога дана. Сада, када се Бог смилује или чини правду, он их у потпуности пројављује, јер су у његовим очима прошлост, садашњост и будућност увек биле присутне. Из тог разлога, Божји пријатељи морају стрпљиво држати у његовој љубави, без бриге чак и ако виде просперитет који је везан за ствари у свету; Бог је, у ствари, као добра праља која пере прљаву одећу међу таласима и таласима, тако да уз кретање воде постану беле и чисте и пажљиво избегава врхове таласа, из страха да не потону. сама одећа.. Слично у овом животу Бог ставља своје пријатеље међу олује невоља и ситничавости, тако да се кроз њих очисте за вечни живот, пазећи да не потону у неку превелику несрећу или неподношљив бол”. Књига ИИИ, 30