Замислите данас да ли се борите да осуђујете оне око себе или не

„Зашто приметиш ивер у оку свог брата, али не осећаш дрвену греду у свом? Лука 6:41

Колико је ово истина! Како је лако уочити мање грешке других, а истовремено не видети наше најочигледније и најозбиљније грешке. Јер тако је то?

Пре свега, тешко је сагледати наше грешке, јер нас грех поноса заслепљује. Понос нас спречава да искрено размишљамо о себи. Понос постаје маска коју носимо на лажној особи. Понос је лош грех јер нас чува од истине. Спречава нас да себе видимо у светлу истине и, сходно томе, спречава нас да видимо труп у својим очима.

Кад смо пуни поноса, догоди се још нешто. Почињемо да се фокусирамо на сваку малу ману оних око нас. Занимљиво је да ово Јеванђеље говори о тенденцији да видите „иверје“ у очима вашег брата. Шта нам говори? Говори нам да они који су пуни поноса нису толико заинтересовани за победу над тешким грешником. Уместо тога, они имају тенденцију да траже оне који имају само мале грехе, „иверје“ као грехе и настоје да учине да изгледају озбиљније него што јесу. На несрећу, они огрезли у гордост осећају се много више угроженим од свеца него од тешког грешника.

Замислите данас да ли се борите да осуђујете оне око себе или не. Посебно размислите о томе да ли сте склонији томе да будете критичнији према онима који теже светости. Ако то радите, можда ће вам открити да се борите са поносом више него што мислите.

Господе, понизи ме и помози ми да се ослободим сваке охолости. Нека то такође пусти пресуду и друге види само онако како Ви желите да их видим. Исусе, верујем у тебе.