Размислите данас о љубави Небеског Оца

„Брзо узми најлепши огртач и обуци га на њега; на прст је ставио прстен, а на ноге опанке. Узми товљено теле и закољи га. Па прославимо са забавом, јер је овај мој син био мртав и оживео је; изгубљено је и пронађено. ”Тада је почело славље. Лука 15: 22–24

У овој породичној причи о изгубљеном сину видимо храброст у сину одабиром да се врати оцу. А ово је значајно чак и ако се син вратио углавном из очајничке потребе. Да, понизно признаје своје грешке и тражи од оца да опрости и третира га као једну од његових најамних руку. Али вратило се! Питање на које треба одговорити је "Зашто?"

Поштено је рећи да се син вратио оцу, пре свега, јер је у срцу знао доброту свог оца. Отац је био добар отац. Љубав и бригу према сину показивао је током читавог живота. Па чак и ако је син одбио оца, то не мења чињеницу да је син увек знао да га воли. Можда није ни схватио колико је то заправо постигао. Али управо та сигурна спознаја у његовом срцу му је дала храброст да се врати оцу са надом у очеву сталну љубав.

Ово открива да искрена љубав увек делује. Увек је ефикасан. Чак и ако неко одбаци свету љубав коју пружамо, то увек има утицаја на њега. Истинску безусловну љубав је тешко занемарити и тешко је одвратити. Син је испунио ову лекцију, а морамо и ми.

Проведите време предано медитирајући на очево срце. Требало би да медитирамо о болу који је морао да осети, али такође да погледамо сталну наду коју је морао да има док је очекивао повратак сина. Требали бисмо размишљати о преплављеној радости у његовом срцу када је издалека видео свог сина. Отрчала је до њега, наредила му да се брине о себи и приредила забаву. Све су ово знаци љубави која се не може обуздати.

То је љубав коју Небески Отац има према сваком од нас. Он није љутит или оштар Бог. Он је Бог који жуди да нас врати и помири с нама. Жели да се радује док му се обраћамо у својој потреби. Чак и ако нисмо сигурни, он је сигуран у своју љубав, увек нас чека и дубоко у себи то сви знамо.

Размислите данас о важности помирења са Небеским Оцем. Велики пост је идеално време за сакрамент помирења. Тај Сакрамент је ова прича. То је прича о томе како одлазимо Оцу са својим грехом и да нас дарује својом милошћу. Одлазак на исповест може бити застрашујући и застрашујући, али ако у тај сакрамент уђемо искрено и искрено, очекује нас дивно изненађење. Бог ће потрчати до нас, подићи наше терете и ставити их иза нас. Не допустите да овај Велики пост прође без учешћа у овом дивном дару Сакрамента помирења.

Оче, штета. Отишао сам од тебе и понашао се сам. Сада је време да вам се вратим отвореног и искреног срца. Дај ми храбрости која ми је потребна да пригрлим ту љубав у Сакраменту Помирења. Хвала вам на вашој непоколебљивој и савршеној љубави. Оче небески, Душе Свети и Исусе, господару мој, уздам се у тебе.