Приговори наше савести: казна Чистилишта

Казна значења. Иако је земаљска ватра била мучитељ душа, какав бол не би нанео овај елемент, најактивнији од свих! Али ако је то огањ друге природе, намерно створен од Бога и створен да мучи целу душу: ако је, у поређењу са њом, наша ватра само онако како је насликана (С. Анс.); Знам да је исто као и у Паклу: какав неизмеран бол мора да нанесе! И мораћу да пробам! А можда годинама и годинама за мог лењивца!

Казна за штету. Душа, створена за Бога, тежи му као дете за мајчиним грудима, као било који гроб у средишту земље. Ослобођена од тела, од земаљских љубави, душа сама по себи хита у Бога, да би га волела, почивала у њему, али, недостојно, јер је умрљано, Бог то одбија; а љубав се још увек не плаћа, потреба за Богом и немогућност да га достигнемо је неописива бол, истинска мука Чистилишта. Једном ћете то разумети, али са каквим жаљењем!

Прекоре савести. Помисао да су они криви што толико пате неће бити мала бол; били су упозорени; знали су да, за било који најмањи грех, постоји одговарајућа мука у Чистилишту; ипак, глупи, починили су толико много; знали су вредност покајања, добрих дела, опроштаја; и није их било брига ... Сад се жале - А ти им не помажеш? и понављате њихове грешке?

ПРАКСА. - Он изговара Де профундис и прави умртвљење за Душу која ће први пут изаћи из Чистилишта.