Велика недеља: медитација на Велики понедељак

У то време, [док је био за столом са својим ученицима], Исус је био
дубоко узнемирен и изјавио: «Заиста, заиста, кажем вам: један од
издаћеш ме“. Ученици су се погледали, не знајући добро
о коме је говорио. Сада је био један од ученика, онај кога је Исус волео
сто поред Исуса.Симун Петар му даде знак да сазна ко је он
о чему је говорио. А он, сагнувши се над Исусова прса, рече му:
„Господине, ко сте ви?“. Исус је одговорио: „Он је тај за кога ћу умочити залогај
и ја ћу му дати“. И умочивши залогај, узе га и даде Јуди, сину
Симон Искариотски. Затим, после залогаја, у њега је ушао сатана.
Зато му је Исус рекао: „Шта год хоћеш, учини брзо. Ниједан од
гости су разумели зашто им је то рекао; неки су у ствари мислили
да му је Исус, пошто је Јуда држао сандук, рекао: „Купи то
да нам је потребно за партију“, или да треба нешто дати
јадан. Узео је залогај и одмах изашао. И била је ноћ.
Када је изашао, Исус је рекао: „Сада се прослави Син Човечији,
и Бог се прослави у њему. Ако се Бог у њему прославио, тако је и Бог
прославиће га у част и одмах ће га прославити. Деца, опет за
кратко сам с вама; тражићете ме али, као што рекох Јеврејима, сада ја
И ја вам кажем: где ја идем, ви не можете доћи“. Симон Петар га
Рекао је: "Господе, куда идеш?" Исус му одговори: „Куда ја идем, ти за сада
не можете ме пратити; после ћеш ме пратити“. Петар је рекао: „Господе, зашто
зар не могу сада да те пратим? Даћу свој живот за тебе! Исус је одговорио: „Даћеш
твој живот за мене? Заиста, заиста, кажем вам, петао неће пре запевати
да ме се три пута ниси одрекао“. Јован 13,21-33.36-38
Сваки пут велики (један, три, пет није важно: као да није важно ако
уместо да смо их бирали на митинзима ми смо им аплаудирали на трговима) окупљају се
да говоримо о рату и његовој неопходности, наша судбина је одређена,
како је у том Синедриону била одређена судбина Христова. Под готово идентичним речима, то
иста обмана: „Потребно је да неко умре да би народ живео”. Селф
они који су одважни на спасење, на част, на достојанство, на
величине народа, отворено су нам рекли да се војске регрутују и
три четвртине рада, домишљатости и богатства света је поједено
учинити ратове неопходним, народ би устао против „савета
старије особе". Сада смо видели: и без пропаганде, ма колико паметно
маневрисани, требало би да нас натера да верујемо да су масакри командовали, које они воде
злогласно име рата, обезбедити сиромашнима благостање и благостање.
Нажалост, међу сиромашнима ће увек бити неко ко ће стати на страну
„старешине“, да пружи руку сопственој обмани или угњетавању. До сада сиромашни
имали су мало солидарности једни према другима. Због тога немају довољно самопоуздања да се сами подигну
да нестрпљиви и авантуристи иза не знам какве фатаморгане прелазе
војно под другим заставама и за друге сврхе, издајући оно праведног, који
не може му понудити ништа осим суза, жалости и бола. Народ је то увек радио
рат против себе. Ратови би давно завршили, да су сиротиња завршила
одбијају да се боре за оне којима је много згодније пустити да умру
него да умрем.