Велика недеља: Медитација за велики петак

разапели су га и поделили му одећу, бацивши на њих много шта би сви узели. Било је девет ујутро када су га разапели. Натпис с разлогом за његову казну рекао је: "Краљ Јеврејски." Са њим су разапели и два разбојника, једног са десне стране и једног са леве стране. Кад је било подне, тама је по цијелој земљи замрачила до три поподне. У три сата Исус је повикао гласним гласом: «Елои, Елои, лема сабатхани?», Што значи: «Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?». Чувши то, неки од присутних су рекли: "Ево, позовите Илију!" Један је потрчао да намочи спужву у сирћету, загледао се у њега у трске и напио га, рекавши: "Чекај, да видимо да ли ће Илија доћи да га сруши." Али Исус, гласно плачући, умре.

Господе, шта да ти кажем у овој светој ноћи? Постоји ли нека реч која би могла да ми дође из уста, нека мисао, нека реченица? Умро си за мене, дао си све за моје грехе; не само да си постао човек за мене, него си и ти претрпео најсуровију смрт за мене. Постоји ли одговор? Волео бих да пронађем одговарајући одговор, али размишљајући о вашој светој страсти и смрти, могу само понизно да признам да неизмерност ваше божанске љубави чини било који одговор потпуно неадекватним. Само ме пусти да стојим пред тобом и погледам те.
Тело вам је сломљено, глава је повређена, руке и ноге су растргани ноктима, бок вам је пробијен. Ваше тело сада почива у наручју мајке. Сада је све готово. Готово је. То је остварено. То је испуњено. Господе, великодушни и саосећајни Господе, обожавам те, хвалим те, захваљујем ти. Све сте створили новим путем своје страсти и смрти. Ваш крст је засађен на овом свету као нови знак наде. Нека увијек живим под вашим крстом, Господе, и непрестано наговарам наду свог крста.