Последња порука Гиампилиери-ју

Исусова порука, 29.

шта мислите шта данас налазим у верским заједницама уопште и у свакој мени посвећеној души? У толико њих само превирања и дух света. Па ипак, у највећој радости духа, на дан верског посвећења, опростили су се од буке света, свечано обећавајући да ће слушати само Мој глас.
Дјецо моја, али ако свијет говори својом буком, лажним радостима, обманама, неопходно је да ћутим. И ја тако радим. Мало по мало, Моја слика се брише са лица земље и из срца човека да би створила другу која ће Ме заменити. Превише је посвећених душа које носе верску навику и имају дух света.

Моја деца су ме напустила, шокирана Мојим неуспехом. Две или три верне душе, које Ме гледају очима прекривеним сузама, Моја Мајка, ученица коју сам толико волео и Магдалена. Али где су остали? Где је Петар, стена против које ће се олује преломити? Где је Моја новонастала црква која ће за неколико минута изронити из црвене ране Мог срца коју ће војник отворити? Изаћи ће као најлепши небески цвет, замишљен љубављу и храњен Мојим телом и Мојом крвљу, која ће и даље проливати крв до краја времена.
Моја деца, чак ни Моја црква више није свесна Мог присуства, јер ако би то приметила, ствари не би ишле овако. Тога нису свесни ни они који ме снагом свог вечног свештенства чине да сиђем с неба. Нисам ли заиста вечити одбачен, вечити несхваћен? Моји свештеници, који у рукама држе чашу задовољстава и не занемарују да попију ни последњу кап, нису схватили да се Моје Јеванђеље не може променити. Ово није оно што сам желео. Молите се за Моју цркву јер су многе душе изгубљене.
Сад вас благосиљам у име Оца и Сина и Светога Духа.