ВАЛЕНТИНА КАЖЕ: „ГОСПОЂА МИ ЈЕ РЕКЛА: УСТАЈ И ХОДИ“

1. КРСТ ВАЛЕНТИНЕ

У пролеће 1983. године примљен сам у болницу у Загребу, на неуролошко одељење, због тешке патње која ме је погодила и коју лекари нису могли да разумеју. Била сам болесна, веома болесна, осећала сам се као да ћу умрети; међутим нисам се молио за себе, већ сам се молио за остале болеснике, како би могли да поднесу своје патње.

Питање: Зашто се нисте молили за себе?

Одговор: Молите се за мене? Никад! Зашто се молити за мене ако Бог зна шта имам? Зна шта је добро за мене, било болест или лечење!

Д.: Ако јесте, зашто се молити за друге људе? Бог зна све и о њима ...

О: Да, али Бог жели да прихватимо свој крст и носимо га све док Он хоће и како хоће.

П: И, што се догодило након Загреба?

О: Одвели су ме у мостарску болницу. Једног дана је код мене дошао зет моје сестре, а са њим је кренуо и човек кога нисам познавао. Овај човек је овде направио знак крста на мом челу! И ја сам се, после овог знака, одмах осетио добро. Али ја нисам придавао значај знаку крста, мислио сам да је то бесмислица, али онда сам, размишљајући о том крсту, пробудио се, био пун радости. Међутим, никоме нисам ништа рекао, иначе би ме сматрали за луђака. Само сам то задржао за себе и тако сам наставио. Пре одласка тај човек ми је рекао: «Ја сам отац Славко».
Након мостарске болнице вратио сам се у Загреб и опет су ми љекари рекли да ми не могу помоћи и да морам кући. Али тај крст који ми је отац Славко израдио био је увек преда мном, видео сам га очима свог срца, осећао сам га и то ми је давало снагу и храброст. Морао сам поново да видим тог свештеника. Осећао сам да ми може помоћи. Тако сам отишао у Мостар гдје живе фрањевци и кад ме отац Славко одмах видио рекао ми је: «Морате остати овдје. Не морате ићи у друга места, у друге болнице “. Тако ме одвео кући и провео сам мјесец дана с фрањевцима. Фра Славко је долазио да се моли и пева о мени, увек ми је био близу, али увек ми је било горе.

2. СТАНИТЕ И ХОДИТЕ

Тада се једне суботе догодила дивна ствар. Био је то празник Безгрјешног Срца Маријина. Али нисам мислио да је субота јер је био празник Пресветог Срца Маријиног, јер сам био толико болестан да сам желео да идем својој кући јер сам тамо желео да умрем. Отац Славко тога дана није био присутан. У одређеном тренутку почео сам да чујем чудне ствари: као да су се камење одвојило од мене, од мог срца. Нисам ништа рекао. Тада сам угледао крст који ми је отац Славко направио у болници: постао је крст који сам могао узети руком. Био је то мали крст који се налазио око трнове круне: одавао је сјајно светло и испуњавао ме радошћу, а такође ме је насмејао. Никоме нисам ништа рекао, јер сам помислио: „Ако то кажем некоме, мислиће да сам глупљи него раније“.
Кад је овај крст нестао, зачуо сам у себи глас који ми је рекао: «ЈА САМ МАРИЈА ИЗ МЕЂУГОРЈА. УСТАНИ И ХОДАТИ. ДАНАС ЈЕ МОЈЕ СВЕТО СРЦЕ И МОРАТЕ ДОЋИ У МЕЂУГОРЈЕ ». Осетио сам снагу у себи: натерао сам ме да устанем из кревета; Устао сам и ако нисам хтео. Држао сам се јер сам мислио да халуцинирам. Али морао сам устати и отишао назвати фра Славка и с њим сам отишао у Међугорје.

СУСРЕТ СА ОТАЦЕМ ТАРДИФОМ

П: Да ли сте сада срећни?

О: Био сам срећан и раније, али сада сам срећнији, јер желим да следим пут који Госпа учи и желим да се приближим Исусу. Кад би Исус тражио да поново трпим оно што сам претрпео, био бих спреман. Видео сам да ме људи не разумеју, али сам се уздао у Господа. Тада је једног дана фра Тардиф, харизматик који чини многа чуда, дошао у Међугорје. Нисам познавао оца Тардифа, али знао сам да мора доћи. Госпа ми је рекла. Кад ме је видео, рекао ми је: «Сад мораш веровати свему што ти Госпа каже». Тада ме је, заједно са оцем Славком, одвео до капеле указања, помолио се нада мном и рекао ми: „Сад мораш опростити свим људима који су те повредили“.

4. П. СЛАВКО, ДОБАР ЧОВЕК

Д. Да ли сте увек у интерном контакту са Госпом?

ОДГОВОР: Да, и рекао ми је да ће фра Славко увек бити мој духовни отац.

ТУЖИЛАЦ ВХИТИНГ - ПИТАЊЕ: Сад вас питам о о. Славку; јер га толико људи не воли много, кажу да је тежак, да се лоше односи; да ли се и он тако понаша са тобом?

СВЕДОК Л-XNUMX - ОДГОВОР: Кад зна да нешто мора да иде овако, он наставља, понаша се са свима на исти начин. Али отац Славко је врло добар. Није могуће слушати свакога, удовољити свима. Требало би да знате да отац Славко није имао слободан дан већ четири године. Може бити свет колико жели, али и он се умара и љути: човек је!