Јеванђеље од 31. јула 2018

Уторак 17. недеље празника по редовном времену

Књига Јеремија 14,17-22.

„Очи ми капљу сузе ноћу и дању, без престанка, јер ћерку мог народа велика је несрећа задесила смртном раном.
Ако изађем напоље, ево побијених мачем; ако ходам градом, ево страхота глади. И пророк и свештеник лутају по земљи и не знају шта да раде.
Да ли сте потпуно одбацили Јуду или сте се згадили Сионом? Зашто си нас ударио, а нама нема лека? Чекали смо мир, али нема добра, час спасења и ето терора!
Признајемо, Господе, безакоње наше, безакоње отаца наших: сагрешисмо теби.
Али за име Твоје не остави нас, не учини презривим престо славе своје. Запамтити! Не прекидајте свој савез са нама.
Можда међу сујетним идолима народа постоји један који даје кишу? Или можда небеса шаљу пљускове сами од себе? Није ли радије Ти, Господе Боже наш? Верујемо у вас, јер сте све ово учинили."

Псалам 79 (78), 8.9.11.13.
Не криви нас за грехе наших отаца,
твоја милост ће нас ускоро упознати,
јер смо превише несрећни.

Помози нам, Боже, наше спасење,
за славу вашег имена,
спаси нас и опрости нам грехе
ради вашег имена.

Нека вас стижу јеци затвореника;
снагом своје руке
спаси оне осуђене на смрт.

А ми, твој народ и стадо твоје паше,
заувек ћемо вам захваљивати;
од века до века хвалу твоју објављујемо.

Из Еванђеља Исуса Христа по Матеју 13,36-43.
Тада Исус остави народ и уђе у кућу; ученици су му пришли и рекли: „Објасни нам параболу о корову у пољу“.
А он одговори: „Ко сеје добро семе је Син човечји.
Поље је свет. Добро семе су деца царства; кукољ су деца злога,
а непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва представља крај света, а жетеоци су анђели.
Дакле, као што се коров сакупља и спаљује у ватри, тако ће бити и на крају света.
Син Човечији ће послати анђеле своје, који ће сабрати из царства његовог све саблазни и све чинитеље безакоња
и бациће их у пећ огњену где ће бити плач и шкргут зуба.
Тада ће праведници засијати као сунце у царству свог Оца. Ко има уши, нека чује!