Вицка из Међугорја "како се визионари осећају пре и после сваког указања"

КАКО СЕ СЕЈАЛИЦЕ ОСЕЋАЈУ ПРЕ И ПОСЛЕ.
Јанко: Мање-више разумем како се понашаш током указања. Али сада постоји још једна ствар која ме занима.
Вицка: Знам да те толико ствари занима! Шта желите да знате сада?
Јанко: Занима ме како се осећате непосредно пре сусрета са Госпом, баш као што улазите у собу за указање.
Вицка: Уверавам вас да се и у том тренутку осећам заиста добро.
Јанко: Чак и након више од хиљаду састанака?
Вицка: То је исто. То је нешто што се не може описати; треба пробати.
Јанко: Да ли се тако осећате, чак и ако већ унапред знате како и шта ће се догодити?
Вицка: То је изванредно! Чини се као да вам се небо отвара пред очима! Тај осмех, та нежност; тај њен шапат ... Баш је дивно.
Јанко: Како, по вашем мишљењу, како други све ово доживљавају?
Вицка: Чини ми се, мање-више, попут мене.
Јанко: Не бих то баш рекао! Када те погледам током састанака, а догодило се и прексиноћ, видим нека лица без икаквих промена: она остају хладна, без померања или блистава. Не знам; можда то зависи од темперамента. Марија ми је рекла да, чак и ако се чини непомичнија од тебе, доживљава сусрет на врло интензиван начин. Такође каже да се осећа као да је у том тренутку на небу.
Вицка: Шта желите, и ово је поклон од Госпе! Ко би нам још могао дати?
Јанко: Слажем се. Али како се осећате када Госпа одлази, како сваки пут узвикнете на то? („Ода“, одлази.)
Вицка: Као да ми се нешто одвојило од срца. Не могу то да изразим, али тако ми се чини.
Јанко: Заправо приметио сам то, пре неколико ноћи, кад сте рекли да "Оде!" Рекао си то са уздахом туге.
Вицка: Како то учинити другачије! Било би још горе да мислите да је сутра не можете видети. Било би заиста болно.
Јанко: Шта можеш! И ово ће се једног дана догодити.
Вицка: То ће се сигурно догодити, али за сада не размишљам о томе. Касније ће нам Госпа помоћи да и ово пребродимо.
Јанко: Хоће. Чули сте како је прошла са Мирјаном, након што јој се више никада није појавила.
Вицка: Чула сам, али не желим више да причам о томе. Бог ће нас водити онако како зна боље од нас.
Јанко: Реци ми још нешто: како се други осећају у тренутку Госпиног одласка?
Вицка: Не знам, јер никада нисам никога питала.
Јанко: Марија ми је рекла да се осећа попут тебе; а такође и Иванка. Преостала два су у сваком случају тежа, мање сентиментална ... [Иван и Јаков].
Вицка: У реду. О овоме ми се чини да је довољно.