Вицка из Међугорја говори о браку и како то Госпа жели

1. Вицка и Маријо припремају се за венчање: многи говоре о догађају јер Вицка за њих представља особу која срећно оличава „Маријину школу“ у Међугорју, што Небо чини блиском, приступачном, једном речју, особом која дозвољава њима да се конкретно дотакну Срца Богородице. Благодати, обраћење, па чак и исцељења повезана са Вицкином молитвом или сведочењем више се не броје. Између многих других, ево шта нам каже Елисабетх (из Лондона) ове недеље:

„Прошле године сам био на Омладинском фестивалу како бих могао да упознам Госпу, али заправо нисам знао да мора да је пронађе. Заправо нисам био верник. Нисам разумео зашто су сви ишли у цркву и увек се молили. Није ми то имало никаквог смисла. Нисам прочитао ниједну књигу о Међугорју, желио сам да искуство буде потпуно спонтано. Помислио сам: „Ако је Марија заиста овде, сама ће ме обавестити“. Нисам желео да преузмем туђе веровање. Тако да нисам знао ништа о Међугорју, о визионарима, чак ни како су створени. Већину времена сам проводио сам у баровима или лутајући около плачући и осећајући се потпуно сам.

Једног дана сви су отишли ​​на Брдо указања да се моле Круницу. Нисам имао круну, нисам знао шта је то било ни зашто су се људи тако молили. Чинило ми се бескорисним понављањем речи, што по мом мишљењу није имало много везе с Богом, па сам кренуо путем који се вијуга узбрдо и угледао Вицку, једну од видовњакиња, у својој башти. Нисам знао да је то Вицка, јер нисам знао како изгледа, али чим сам је угледао, знао сам да је видела. Видео сам је преко пута, могао је то бити било ко! Али одмах сам се истопила у сузама, јер никада у животу нисам видела некога толико пуног светлости и љубави. Био је блистав. Лице му је зрачило светлошћу попут светионика; онда сам јурнуо преко улице и остао тамо, наслоњен на угао њене баште, гледајући је као да имам анђела или саму Мадону испред себе. Нисам разговарао са њом. Од тог тренутка знао сам да је Госпа тамо присутна и да је Међугорје свето место “.

Елисабетх се ових дана вратила у Међугорје и сведочи да су Маријина школа и њене поруке трансформисале њен живот. Сунце Божје љубави победило је безобличну маглу која му је претходно тежила на срцу.

2. Прошлог четвртка смо Денис Нолан и ја ишли код Вицке; ево неколико шала које смо разменили. (Изненађујуће је видети како је Вицка природно савладала дубоке истине доктрине личне слободе и одговорности, а да никада није проучавала.)

Питање: Вицка, како видиш тај пут брака који си изабрала?

Вицка: Види! Кад год нас Бог позове, морамо бити спремни у дубини свог срца да одговоримо на овај позив. Током последњих 20 година покушавао сам да одговорим на Божји позив емитовањем порука. Урадио сам то за Бога, за нашу Госпу. У ових 20 година то сам урадио сам, и сада се ништа неће променити, осим што ћу то сада учинити преко породице. Бог ме позива да заснујем породицу, свету породицу, породицу за Бога.Знате, имам велику одговорност пред људима. Траже моделе, примере које треба следити. Зато бих желео да поручим младим људима: не бојте се да се обавежете на брак, да одаберете овај пут брака! Али, да бисте били сигурни у свој пут, био овај или онај, најважније је ставити Бога на прво место у свом животу, молитву ставити на прво место, започети дан молитвом и завршити је молитвом. Брак у којем нема молитве је празан брак, који сигурно неће потрајати. Где је љубав, ту је и све. Али мора се нагласити једно: љубав, да. Али каква љубав? Прво љубав према Богу, а затим љубав према особи с којом ћеш живети. А онда, животним путем, од брака не треба очекивати да ће све бити руже, да ће све бити лако ... Не! Кад стигну жртве и мале покоре, увек их морате приносити Господу свим срцем; сваки дан захваљујте Господу за све што се догодило током дана. Због овога кажем: драги млади људи, драги млади парови, не бојте се! Нека Бог буде најважнија особа у вашој породици, краљ ваше породице, ставите га на прво место, а затим ће вас благословити - не само вас, већ и све који вам се приближе.

П: Хоћете ли и даље живјети у Међугорју након вјенчања?

Вицка: Живећу неколико километара одавде, али заиста мислим да ћу већину јутра бити на свом месту! (тј. степениште плаве куће). Не морам да мењам мисију, знам своје место! Мој брак то неће променити.

Д.: Шта нам можете рећи о Марију (изговара се Марио), човеку за којег ћете се венчати 26. јануара?

Вицка: Тешко ми је да причам о томе. Али између нас постоји једна сигурна ствар: молитва. Он је човек молитве. Добар је, способан човек. Он је дубок човек, што је веома лепо. Осим тога, одлично се слажемо заједно. Међу нама заиста постоји љубав; па ћемо, мало по мало, градити на овоме.

Д.: Вицка, како девојка може знати за ког мушкарца се уда?

Вицка: Знате, уз молитву сигурно, Господ и Госпа су спремни да вам одговоре. Ако у молитви питате које је ваше звање, Господ ће вам сигурно одговорити. Морате имати добру вољу. Али немојте журити. Не морате ићи пребрзо и рећи гледајући првог момка кога сретнете: „Ово је момак за мене“. Не, не мораш то да радиш! Морамо ићи полако, молити се и чекати Божји тренутак.Право време. Морате бити стрпљиви и чекати да вам Он, Боже, пошаље праву особу. Стрпљење је веома важно. Сви смо склони да губимо стрпљење, превише журимо и касније, када погрешимо, кажемо: „Али зашто, Господе? Овај човек заправо није био за мене ”. Истина, није било за вас, али морали сте бити стрпљиви. Без стрпљења и без молитве ништа не може ићи добро. Данас морамо бити много стрпљивији, отворенији и одговорити на оно што Господ жели.

А кад једном пронађе особу за венчање, ако се један или други плаши промене у животу и каже себи, „Ох, али биће ми боље да будем сам“, он заправо гаји страх у себи. Не! Прво се морамо ослободити свега што нас изнутра мучи, а тек после можемо извршити Божију вољу. Не можемо тражити благодат и рећи: „Господе, дај ми ову благодат“ када имамо велику унутрашњу блокаду; ова милост нас никада неће достићи јер у нама још нисмо спремни да је примимо. Господ нам је дао слободу, дао нам је и добру вољу и тада се морамо ослободити својих унутрашњих блокова. Тада је на нама да ли ћемо бити слободни или не. Сви смо склони да кажемо: „Бог овде, Бог тамо, учини ово, учини оно“ ... Бог делује, сигуран је! Али и сам морам да сарађујем с Њим и имам вољу. Морам да кажем: „Желим то, па то и радим“.

Д.: Вицка, јеси ли питала Госпу за мишљење о вашем браку?

Вицка: Али видите, ја сам као и сви други, Господ ми је дао избор. Морам да бирам свим срцем. Било би превише згодно да нам Госпа каже: „Уради то, учи оно“. Не, ти не користиш ове методе. Бог нам је свима дао велике дарове како бисмо могли изнутра схватити шта нам он спрема (Вицка није питала Госпу о свом браку, јер „никад је не питам за себе“, каже).

Д.: Вицка, за многе људе посвећене у целибат представљали сте помало њихов „модел“ у Међугорју. Сад те виде како се удајеш, имаш ли им нешто рећи?

Вицка: Видите, током ових 20 година Бог ме је позвао да будем инструмент у његовим рукама на овај начин (у целибату). Ако сам представљао „модел“ за ове људе, данас се ништа не мења! Не видим разлику! Ако некога узмете за пример који треба следити, морате му такође допустити да одговори на Божји позив. Ако Бог сада жели да ме позове у породични живот, у свету породицу, то је да Бог жели овај пример и ја морам да му одговорим . За свој живот не смемо да гледамо шта други раде, већ да гледамо у себе и проналазимо у себи оно на шта нас Бог позива. Позвао ме је да тако живим 20 година, сада ме зове на нешто друго и морам му захвалити. Морам да му одговорим и за овај други део свог живота. Данас су Богу потребни примери добрих породица и верујем да ми Госпа сада жели да буде пример оваквог живота. Пример, сведока који Господ очекује од нас, нећемо наћи гледајући друге, већ ослушкујући, свако што се њега тиче, лични Божји позив. Ево сведочења које можемо дати! Не морамо тражити своје задовољство или радити оно што желимо. Не, заиста морамо да радимо оно што Бог жели од нас. Понекад смо превише везани за оно што волимо и премало гледамо на оно што се Богу свиђа.На тај начин можемо живети читав живот, пустити време да прође и схватити тек у последњем тренутку да грешимо. Време је прошло, а ми нисмо ништа постигли. Али данас вам Бог даје очи у срцу, очи у души да бисте могли да видите и не губите време које вам је дато. Ово време је време милости, али време је у којем морамо доносити одлуке и бити одлучнији сваког дана на путу који смо изабрали.

Драга Госпа, како је драгоцена твоја школа љубави!

Води нас до дубоке везе са Богом,

помози нам да доживимо истинску слободу!