Вицка из Међугорја: Зашто се растресено молимо?

Вицка из Међугорја: Зашто се растресено молимо?
Интервју Алберта Бонифација — Тумачица сестра Јосипа 5.8.1987

П. Шта Госпа препоручује за добро свих душа?

Р. Морамо, заиста се променити, почети да се молимо; а ми, почевши да се молимо, открићемо шта она жели од нас, куда ће нас одвести. Без тога да почнемо да се молимо, само да отворимо своје срце, нећемо ни разумети шта желите од нас.

О: Госпа увек каже да се моли добро, да се моли срцем, да се моли много. Али зар нам не говори и неке трикове да научимо како да се молимо овако? Зашто се увек ометам...

О. Ово би могло бити: Госпа свакако жели да се пуно молимо, али пре него што почнемо да се молимо пуно и истински срцем, треба да почнемо, а ви почните тако што ћете задржати свој простор у свом срцу и у својој личности за Господе, покушавајући да се ослободиш свега онога што ти смета да имаш овај контакт и молиш се. А када сте тако слободни, можете почети да се молите из срца и говорите „Оче наш“. Можете изговорити неколико молитава, али изговарајте их из срца. А онда, мало по мало, када изговарате ове молитве, и ове ваше речи које изговарате постају део вашег живота, па ћете имати радост да се молите. А онда, после, постаће много (односно: моћи ћете много да се молите).

Д. Молитва често не улази у наш живот, па имамо моменте молитве који су потпуно одвојени од деловања, не претварамо их у живот: постоји ова подела. Како нам је могуће помоћи да направимо ову успомену? Зато што су наши избори често у супротности са молитвом која је дата непосредно пре.

О. Па, можда би требало да се постарамо да молитва заиста постане радост. И као што је молитва радост за нас, тако и рад може постати радост за нас. На пример, кажете: „Сада ћу пожурити да се помолим јер има толико тога да се уради“, то је зато што толико волиш посао који радиш, а мање волиш да будеш са Господом да се молиш. Мислите да морате да уложите мало труда и вежбе. Ако заиста волиш да будеш са Господом, толико волиш да разговараш са њим, молитва заиста постаје радост, из које ће проистећи и твој начин постојања, делања, рада.

П: Како да убедимо скептике, оне који вас исмевају?

Р. Никада их нећете убедити речима; и не покушавајте да почнете; али својим животом, својом љубављу и својом непрестаном молитвом за њих, уверићете их у реалност живота као и ви.
Извор: Ехо Међугорја н. 45