Вицка из Међугорја: зашто толико указања?

Јанко: Вицка, то што кажеш је већ познато, да ти се Госпа јавља преко тридесет месеци.
Вицка: А са овим?
Јанко: Многима то изгледа као претерано дуга и нејасна чињеница.
Вицка: Али како то мора да изгледа? Као да је битно шта се другима чини!
Јанко: Реци ми истину, ако се и теби тако чини.
Вицка: Да; у прошлости ми се понекад тако чинило. У ствари, на почетку смо Богородицу често питали: „Мадоно моја, до када ћеш нам се јавити?“.
Јанко: А она?
Вицка: Понекад је ћутала, као да не чује. Понекад нам је уместо тога говорио: „Анђели моји, јесам ли вас већ уморио?“. Сада вас више не питамо за ове ствари. Барем ја више не; за остале не знам.
Јанко: Добро. Да ли је било дана када се Госпа није јавила?
Вицка: Да, било их је. Ово сам ти већ рекао.
Јанко: А колико пута се то десило у ових 900 плус дана?
Вицка: Не могу да говорим у име осталих. Што се мене тиче, нисам је видео пет пута за све ово време.
Јанко: Можете ли ми рећи да ли су је остали видели за тих пет дана?
Вицка: Не; Ја не мислим тако. Али не знам тачно. Заиста мислим да то нисмо видели јер смо о томе разговарали међу собом.
Јанко: Зашто Госпа није дошла та времена?
Вицка: Не знам.
Јанко: Јеси ли га то икада питао?
Вицка: Не, никад. Није на нама да одређујемо када ће доћи, а када не. Само једном нам је рекао да не треба да се чудимо ако не дође неки други пут. Неких дана долазила је по неколико пута у једном дану.
Јанко: Зашто је то урадио?
Вицка: Не знам. Дође, каже нам нешто, помоли се са нама и оде.
Јанко: Да ли се то десило много пута?
Вицка: Да, да. Посебно на почетку.
Јанко: Да ли се то још дешава?
Вицка: Шта?
Јанко: Да ти се Госпа не јави.
Вицка: Не. Није се поновило. Не знам тачно, али то се одавно није десило. говорим у своје име; за остале не знам.
Јанко: Да ли се ипак дешава да ти се појавим више пута у истом дану?
Вицка: Не, не; одавно. Бар колико ја знам.
Јанко: Добро, Вицка. Мислиш ли да ће ти се Госпа увек јављати?
Вицка: Ја не верујем у тако нешто, а сигурна сам да не верују ни други. Али не желим да размишљам о томе. Каква је корист од размишљања о томе ако ништа не могу да урадим?
Јанко: Добро је за то. Али постоји још једна ствар која ме занима.
Вицка: Шта?
Јанко: Можете ли ми дати неке одговоре на питање зашто се Госпа тако дуго појављује?
Вицка: Госпа сигурно зна. Ми…
Јанко: Јасно је: не знаш. Али шта ти мислиш?
Вика: Па ја сам рекла да се ради о Госпи. Али ако баш желите да знате, Госпа нам је рекла да је ово њено последње појављивање на земљи. Зато не може тако брзо да заврши све што жели.
Јанко: Како то мислиш?
Вика: Али, покушајте да размислите: како би све текло да нам се Госпа указала само десет или двадесет пута, а затим нестала. У таквој журби већ би све заборавио. Ко би веровао да је дошла овде?
Јанко: Добро си то приметио. Да ли ће, дакле, по Вашем мишљењу, Госпа још дуго морати да се јавља?
Вицка: Не могу тачно да знам. Али он ће то сигурно учинити како би се његова порука проширила по целом свету. Нешто слично нам је рекао и он.
Јанко: Шта ти је рекао?
Вицка: Па рекла нам је да ће доћи и након што нам остави свој знак. Он је тако рекао.
Јанко: Ово је добро, немогуће је то контролисати. Али рекао си ми да ће ово бити његово последње појављивање на земљи. Јесте ли пожурили да ми ово кажете или нисте?
Вицка: Не, нисам уопште журила. Госпа нам је баш тако рекла.
Јанко: Можда више неће изгледати овако?
Вика: Ја то не знам. Не знам да филозофирам; уради то ако желиш. Госпа је рекла да је ово време њеног трчања и борбе за душе. Сигурно сте чули шта је Госпа рекла Мирјани. И он нам је рекао. Сећате ли се шта је рекао Марији? Не може се завршити тако брзо.
Јанко: Вицка, али није све јасно.
Вика: Па ти питаш Госпу; нека ти то објасни. Нисам у стању да то урадим. Само желим да ти кажем ово поново.
Јанко: Реци ми, молим те.
Вицка: То је нешто о чему сам причала са добрим свештеником из Загреба.
Јанко: Да ли је лако разумео?
Вицка: Не знам. Рекао је да је чак и Исус само једном тако живео на земљи. И тако и Госпа може једном бити на земљи на свој начин. Ово ми се допало и остало ми је. С тим у вези, немам шта више да кажем. Каже се да нико није приморан да верује у привиђења; па свако мисли шта хоће.
Јанко: Па нећеш ми ништа више рећи о овоме?
Вицка: Од тога, не.
Јанко: Добро, Вицка. Хвала за оно што си ми рекао.