Вицка из Међугорја: Описујем вам како се Мадона физички прави

Јанко: Већ смо много причали о Госпи, током првих осам дана указања. Али још ми ниси рекао ништа о њеном изгледу.
Вицка: Ниси ме још ништа питала о томе.
Јанко: То је истина. Али сада те молим да ми опишеш Госпу: како си је видео и каква осећања осећаш.
Вицка: Ти већ знаш! Толико пута сам вам причао о овоме на почетку.
Јанко: У праву си, Вицка. Али реци ми још једном, да и овде остане регистровано.
Вицка: Добро, ево. Мадона се представља као дивна девојка од двадесетак година, са дугом хаљином, увек са велом на глави. Светлоплаве очи, благо таласаста црна коса; усне и јагодице су благо поцрвенеле, лице је издужено.
Јанко: Јесу ли очи увек плаве?
Вицка: Увек.
Јанко: Волиш ли плаве очи?
Вицка: Нема везе, али мени се њена јако свиђа.
Јанко: Како знаш да је коса црна и мало таласаста?
Вицка: Како не знати! Увек видите прамен косе испод вела.
Јанко: Не носи ништа друго? На пример, неки драгуљи...
Вицка: О да! Око главе има круну са дванаест звезда.
Јанко: Има ли увек дванаест?
Вицка: Али ко их броји! Чини ми се да је то увек тако.
Јанко: Шта је са стопалима? Никад ми ниси рекао како изгледају.
Вицка: Никад нисам видела стопала, увек су прекривена њеном дугом хаљином.
Јанко: Увек увек?
Вицка: Да, увек.
Јанко: А кад хода?
Вицка: Истину говорећи, он никад не хода.
Јанко: Како му је кад дође, кад се сели са једног места на друго?
Вицка: Рекла сам да никад не хода. Ако желите да се померите, само промените своје седиште.
Јанко: Добро. Колико је она висока?
Вика: Средњег је раста, нешто виша од мене. Можда је висока као сада Иванка.
Јанко: Да ли је баш лепо како ти причаш?
Вицка: Али шта хоћеш да буде наша прича! Кажемо да је лепо, али ова реч вам ништа не говори. Потреба. види то Да разумеш, драги оче. То је лепота која није овде доле. И нешто, нешто... Не знам ни како да се изразим!
Јанко: Можда су то тако представили у новој статуи која се налази у цркви у Међугорју?
Вика: Ах, ах [прасне у смех]. Како је то представљено у статуи!
Јанко: Добро, Вицка. Док причамо о овоме, желео бих да вас питам још нешто. Понекад сте ми говорили да је Госпа, у неким приликама, била посебно обучена.
Вицка: Да, тако је; посебно у погледу боје. Понекад, не често, има златну хаљину. Али модел је и даље исти.
Јанко: Зашто се понекад тако раскошно облачиш?
Вицка: Не знам. Није моје да га питам.
Јанко: Можда се то дешавало у неким свечаним приликама?
Вика: Заиста! Десило се то поводом неке велике свечаности.
Јанко: Да ли се сећате неке од ових прилика?
Вицка: Сећам се, како не? Посебно ме одушевио један од његових празника, крајем марта.
Јанко: Можда за празник Благовести?
Вицка: Не знам. Причао нам је нешто о овом празнику, али ја се тога не сећам.
Јанко: Па није ти јасно шта се тога дана слави!
Вицка: Да и не. Не бих да се упуштам.
Јанко: Али, кћери моја, то је успомена на онај тренутак када је анђео рекао Госпи да ће затруднети по делу Духа Светога и да ће родити Спаситеља света.
Вицка: У ствари, размишљала сам о овоме, али нисам била сигурна. Онда је Госпа имала право да се овако радује!
Јанко: Да ли се и он радовао?
Вика: Никада, па ни за Божић, нисам је видела тако срећну. Скоро је заиграо од радости.
Јанко: Добро, Вицка. Пређимо сада на нешто друго. Пре свега зато што се, како кажете, лепота Мадоне не може описати.