Вицка из Међугорја: Кажем вам пост који је предложила Госпа

Јанко: Сада морамо да разговарамо о теми око које се не слажемо.
Вицка: Као да постоји само једна тема око које се не слажемо! Али да видимо шта је то.
Јанко: Одмах да кажемо да је то пост како се препоручује овде у Међугорју и са чиме се многи не слажу.
Вицка: Зашто ово мислиш?
Јанко: Има неких који кажу да Госпа није наредила тако строги пост као што препоручујете.
Вицка: Тако је. Нисам наручио, само препоручио. Тако сам и ја чуо да се то спомиње много пута са олтара.
Јанко: Добро. Али шта бисте одговорили некоме ко вас је о томе питао?
Вицка: Рекла бих да Госпа жели пост на овај начин, али онда свако ради како мисли да је најбоље.
Јанко: Да ли бисте онда рекли да је Госпа "измислила" овај облик поста?
Вицка: Жене су ми причале да су овако постиле и пре Госпиног указања. Зашто то не урадите и сада?
Јанко: Истина је, постили смо и овако. Ова врста поста се звала „потпуни пост“, или „на хлебу и води“. Моја покојна мајка је тако постила најмање двадесет пута током целог Адвента. Само што би у подне уместо чаше воде попио малу чашу црног вина.
Вика: Сигурно је за тебе…
Јанко: Оставимо то, Вицка. И ти чуваш своје тајне.
Вицка: У реду; Шалио сам се. Како је било тада, тако има оних који то раде и сада.
Јанко: Шта ће бити са онима који неће?
Вицка: Шта ће бити? Нико због овога не иде у пакао. Мислим да је тако.
Јанко: Али шта је Госпа заиста рекла?
Вицка: О посту сте нам говорили касније, када сте нам рекли да се морамо молити и постити за обраћење грешника. Питали смо је како треба пости, а она је одговорила: „На хлебу и води“. Овај одговор саопштили смо свештенику. такође смо у овој пракси поступили као за седам Отаца наших. Тако смо почели да се молимо и постимо; Госпа нас је охрабрила да наставимо на овај начин.
Јанко: Шта си прво препоручио: седам Отаца наших или овај веома строги пост?
Вицка: Прво седам Оца наших. Мислим, али нисам сасвим сигуран, да је већ петог или шестог дана препоручио Оче наш и Символ вере; поста уместо мало касније.
Јанко: Стварно се не сећаш тачно када је то било?
Вицка: Не сећам се. Зашто бих то рекао ако нисам сигуран? Али сећам се да нам је то рекао прерано.
Јанко: Јеси ли сигуран да ти је Госпа заиста ово препоручила?
Вицка: Наравно да сам сигурна! Сећам се тога веома добро.
Јанко: Добро. Међутим, може се десити да неко мало претерује у препоруци овог брзог.
Вицка: Ја то не знам; није до мене.
Јанко: Мислим да си и ти мало претерао са овим.
Вицка: Како ти то мислиш?
Јанко: Постио си више него што је требало.
Вицка: Ово је моја ствар.
Јанко: Истина је да је твоја ствар; али не само твој. Човек мора да брине и о свом здрављу.
Вицка: Свакако треба пазити на то. И пазио сам на своје здравље.
Јанко: Зашто си онда тако мршав?
Вицка: То је друга ствар; па оставимо на страну.
Јанко: Добро, Вицка. Имате ли још нешто да кажете о посту?
Вицка: Шта да кажем? Добар је ко пости; ко не пости не греши. Осим ако не занемарите пост прописан од Цркве.
Јанко: Добро. Можете ли постити и на друге начине?
Вицка: Није моје да причам о овоме. О томе нам говоре свештеници. Битно је да постимо, свако према својим могућностима.
Јанко: Добро. Некако смо се слагали и хвала вам.