Вицка из Међугорја: Кажем вам молитву коју је Госпа замолила да изговоримо

Јанко: Вицка, сваки пут кад разговарамо о догађајима из Међугорја, питамо се: ови момци, визионари, шта су радили заједно с Госпом? Или: Шта раде сада? Генерално се одговара да су се дечаци молили, певали и нешто питали Мадону; можда превише ствари. На питање: које су молитве изговарали? Обично се одговори да сте рецитовали седам Оче наш, Здраво Маријо и слава Оцу; затим, касније, и Символ вере.
Вицка: У реду. Али шта је лоше у томе?
Јанко: Постоје, бар по некима, неке нејасне ствари. Заиста бих желео да разјасним, колико је то могуће, оно што није јасно.
Вицка: У реду. Почни да ме питаш, а ја ћу одговорити на оно што знам.
Јанко: Пре свега, желео бих да вас питам: када сте почели да рецитујете седам Отаца наших пред Госпом и заједно са Госпом?
Вицка: То сте ме такође питали у прошлости. У основи вам одговарам овако: нико никада неће тачно знати када смо започели.
Јанко: Неко је негде рекао, а такође и написао, да сте их рецитовали, заиста, да вам их је сама Госпа препоручила, одмах првог дана кад вам је говорила, односно 25. јуна.
Вицка: Тада сигурно не. То је био наш први прави сусрет са Госпом. Ми због емоција и страха нисмо ни знали где нам је глава. Осим размишљања о молитвама!
Јанко: Да ли сте се и иначе молили?
Вицка: Наравно да смо се молили. Учили смо Оче наш, Здраво Маријо и Слава Оцу. Друге молитве нисмо ни знали. Али колико пута смо поновили ове молитве, нико не зна.
Јанко: А можда никад нећемо сазнати?
Вицка: Свакако да није; нико никада неће сазнати, осим Госпе.
Јанко: Добро, Вицка. Често смо покушавали да погодимо ко вам је рекао да се молите само тако. Генерално се каже да је Мирјанина бака предложила да се овако молите.
Вицка: Можда, али није сасвим сигурно. Питали смо наше жене како се могу молити кад дође Госпа. Готово сви су одговорили да би било добро рецитовати седам Отаца наших. Неки су предложили Госпину круницу, али усред забуне која је била у Подбрду не бисмо успели. Генерално се то догодило овако: почели смо да се молимо, Госпа се појавила и онда смо прешли на дијалог, на питања. Са сигурношћу знам да смо неколико пута рецитовали свих седам наших Отаца пре него што је Госпа стигла.
Јанко: Па шта?
Вицка: Затим смо наставили да се молимо док се није указала Госпа. Није било тако лако. Госпа нас је такође тестирала. Требало је дуго да се све слегне.
Јанко: Међутим, Вицка, скоро увек чујете да се понавља да вам је Госпа препоручила да рецитујете седам наших Отаца.
Вицка: Наравно да нам је рекао, али касније.
Јанко: Када касније?
Вицка: Не сећам се тачно. Можда после 5-6 дана може и више, не знам. Али да ли је то заиста толико важно?
Јанко: Јесте ли их препоручивали само вама визионарима или свима?
Вицка: Чак и народу. Заиста, више људима него нама.
Јанко: Госпа, рекла зашто и са којом намером да их рецитује?
Вицка: Да, да. Посебно за болеснике и за мир у свету. Није да је тачно прецизирао појединачне намере.
Јанко: Па наставио си?
Вицка: Да. Почели смо редовно да рецитујемо седам наших Отаца када смо ишли у цркву.
Јанко: Кад си почео тамо да идеш?
Вицка: Не сећам се тачно, али чини ми се након десетак дана од првог појављивања. Срели смо се са Госпом у Подбрду; затим смо отишли ​​у цркву и рецитовали седам Отаца наших.
Јанко: Вицка, добро си се сетила. Слушајући касету, проверио сам када сте први пут рецитовали седам наших Отаца са људима у цркви, после свете мисе; ово се догодило 2. јула 1981. Али не молите се овако сваки дан; у ствари на траци од 10. јула јасно је забележено како је свештеник на крају мисе упозорио људе да ви визионари нисте били тамо и да нећете ни стићи. Мислим да сте тог дана остали скривени у жупном двору из разлога што то добро знате.
Вицка: Сећам се тога. Тада смо се јавили у парохијској кући.
Јанко: У реду је. Вратимо се мало уназад.
Вицка: У реду, ако треба. Сада имам дужност да слушам да питам.
Јанко: Сада би требало да разјаснимо нешто што није тако једноставно.
Вицка: Зашто си забринута? Не можемо све разјаснити. Нисмо на суду да бисмо морали све да разјаснимо.
Јанко: У сваком случају бар да покушамо. Оптужени сте да сте дали различите одговоре у вези са седам наших Отаца.
Вицка: Који одговори?
Јанко: Не знам. Каже се да је на исто питање (ко је предложио ту молитву) један од вас рекао да је то била бака која вам је предложила седам наших Отаца; други је рекао да је то ваш стари обичај; трећи је рекао да вам је Госпа препоручила да се овако молите.
Вицка: Добро, али у чему је проблем?
Јанко: Који је од три одговора истинит?
Вицка: Али све три су истините!
Јанко: Како је то могуће?
Вицка: Врло је једноставно. Да, истина је да су жене - заиста, бака - предложиле да рецитујемо седам наших Отаца. Једнако је тачно да се у нашој земљи, посебно зими, чита седам наших Отаца. Тачно је и да је Госпа препоручила ову молитву и нама и народу. Осим што нам је и Госпа додала Симбол вере. Шта у овоме може бити нетачно или чудно? Верујем да је моја бака и пре појављивања рецитовала седам наших Отаца.
Јанко: Али ти си одговорио, у три, три различите ствари!
Вицка: Врло је једноставно: сви су рекли ону истину коју су знали, чак и ако нико није рекао потпуну истину. Ово ми је врло добро објаснио свештеник из Винковаца; од тада ми је све јасно.
Јанко: Добро, Вицка; Верујем да је тако. Ни овде не видим проблем. Ово је наша древна молитва; ово је био начин и у мојој породици. То је нормална молитва, такође повезана са библијским бројем седам [индекс ситости, савршенства].
Вицка: Не знам ништа о овом библијском значењу. Знам само да је то наша молитва коју је Госпа прихватила и такође препоручила.
Јанко: Добро, доста је овога. Још једна ствар ме занима.
Вицка: Знам да код тебе никада није лако доћи до краја. Да видимо шта још желите.
Јанко: Покушаћу да будем кратак. И мене и остале занима сазнање зашто у почетку нисте дошли да присуствујете целој вечерњој миси.
Вицка: Шта је чудно? Нико нас није позвао да то учинимо и онда се баш у тај час указала Госпа, горе у Подбрду, а касније доле у ​​селу. Недељом смо ишли на мису; у остале дане када смо имали времена.
Јанко: Вицка, миса је нешто свето, небеско; то је највећа ствар која се може догодити у читавом универзуму.
Вицка: И ја знам. Сто пута сам то чуо у цркви. Али, видите, не понашамо се доследно. О томе нам је говорила и Госпа. Сећам се да је једном једном од нас рекао да је боље не ићи на свету мису, него је достојно слушати.
Јанко: Зар вас Госпа никада није позвала на мису?
Вицка: Прво не. Да нас је позвао, отишли ​​бисмо. Касније да. Понекад нам је рекао и да пожуримо како не бисмо закаснили на свету мису. Госпа зна шта ради.
Јанко: Од када редовно идете на вечерњу мису?
Вицка: Откако нам се Госпа указала у цркви.
Јанко: Откад је то?
Вицка: Отприлике од средине јануара 1982. Чини ми се тако.
Јанко: У праву си: било је баш тако